Поезија неандерталаца
28. март
Годишњица смрти Доситеја Обрадовића
Доситеј Обрадовић
(Чаково, 1739. или 1742 – Београд, 28. март 1811)
Доситеј (Димитрије) Обрадовић рођен је у Чакову у Банату, на територији данашње Румуније. Био је српски просветитељ и реформатор револуционарног покрета националног буђења и препорода, а такође и оснивач и професор Велике школе, претече Београдског универзитета.
Школовао се за калуђера али је напустио тај позив и кренуо на путовања по целој Европи, где је примио идеје европског просветитељства и рационализма. Понесен таквим идејама, радио је на просвећивању свог народа, преводио је разна дела међу којима су најпознатије Езопове басне, а потом је и сам писао дела, првенствено програмског типа, међу којима је најпознатије „Живот и прикљученија”. Верски занос му се поново вратио 1757. године те је оставио родбину и завичај и отишао у фрушкогорски манастир Хопово, где се замонашио.
Његови остаци почивају у Београду, на улазу у Саборну цркву, иако је његова жеља била да буде сахрањен поред Хајдучке чесме у београдском Кошутњаку.
Књижевни рад
Доситејеви први рукописни радови били су преводи или прераде популарних списа са новогрчког и италијанског језика.
Након своје биографије „Живот и прикљученије” Доситеј штампа књигу „Совјети здравога разума” која представља скуп мисли и савета учених људи преведених са неколико различитих језика. Затим објављује „Собраније” – збирку огледа из морала и филозофије.
Први Доситејев штампани рад је „Писмо Харалампију” написан 1783. године и представљао је врсту књижевног манифеста који одликује залагање за народни језик, посвећеност и верску трпељивост. Доситеј први ствара праву националну књижевност на чистом народном језику, намењену свим слојевима српског народа.
Доситејева задужбина
Матица српска и Институт за књижевност и уметност су 17. септембра 2004. у Вршцу покренули „Задужбину Доситеја Обрадовића”. Циљеви задужбине су проучавање стваралаштва Доситеја Обрадовића и његовог утицаја у просвети и науци, као и ораганизовање сусрета младих писаца и уметника из земље и дијаспоре. Задужбина годишње издаје публикацију „Доситеј” за време Доситејевих дана и тада се уједно додељује и награда „Доситејев штап”. Поред те награде додељује се и награда „Доситеј Обрадовић” страном издавачу за посебан допринос превођењу књижевног стваралаштва и и представљању српске културе у иностранству. Једна од књига коју је задужбина објавила је „Доситејев ход”, збирка од 67 песама Мирка Магарашевића. Поред тога, Задужбина објављује и часопис „Доситејев врт”.
Портрет Доситеја Обрадовића, дело сликара Арсенија Теодоровића из 1794. године
