Двеста година од рођења Бранка Радичевића

Песме Бранка Радичевића певамо и данас

Поводом 200 година од рођења

Бранко Радичевић је рођен 28. марта 1824.у Славонском Броду. Основну школу је завршио у Земуну, гимназију у Сремским Карловцима (инспирација за „Ђачки растанак“)  и Темишвару. У Бечу је студирао најпре права, па потом медицину.

Уз Даничића и Његоша био је велики следбеник Вука Караџића по питању језичке и културне реформе српске кљижевности.Тако се година 1847. у којој је изашла прва књига Бранкових „Песама“, сматра годином Вукове победе. „Песме“ су испеване народним језиком, у народном духу. Друга кнјига „Песама“ објављена је 1851, а трећа 1862, постхумно.

Бранко Радичевић је умро 1. јула 1853. године у Бечу, где је и сахрањен. Песникова жеља да почива на Стражилову коначно је испунјена 1883. захваљујући српској омладини у Бечу.

Вукова Мина о Бранку и једној његовој песми

Ћерка Вука Караџића Мина  овако је описала Бранка, његово певање и настанак једне његове данас већ свима познате песме:

„У друштву беше весео, али смјеран. Из његовијех обичнијех разговора нијеси могао судити, да је така дара. Из његовијех уста нијесам чула ни ријечце од онога што је његово, и можда се не бих још задуго право увјерила о његовој пјесничкој снази, да се не даде красна прилика. Бјеше то на Бадњи-дан 1849 год. Вук је гостио своје знанце и пријатеље, а један од тијех донио је мени на дар књижицу-споменицу. Ја заредих да ми сваки од гостију што у њу упише, па дођох и на Бранка. Док се окренух, а Бранко већ написао:

Певам дању, певам ноћу,
Певам, селе, што год хоћу;
И што хоћу, то и могу;
Само једно још не могу:
Да запевам гласовито,
Гласовито, силовито,
Да те дигнем са земљице,
Да те метнем међ звездице,
Кад си звезда, селе моја,
Да си међу звездицама,
Међу својим, селе моја,
Милим сестрицама,

Зар то није као лијеп, мирисав свијетак на јутрењој роси? Бранку је требао само један трен; ваљало му само захватити у пуне груди своје, гдје цвјета читав перивој така цвијећа, ту их брао те нам давао. Не бјеше ли дакле синак вилин? Па опет тако смјеран, да се ни казати не хтједе…“

Бранко у забавној музици

Песму која је остала забежена у споменару Мине Караджић сви препознајемо као Чолину песму „Пјевам дању, пјевам ноћу“, коју је компоновао Корнелије Ковач. Постоје ли разлике између записане и певане песме можете проверити овде.

 

Корнелије је компоновао, а Чолић отпевао још једну песму Бранка Радичевића. Песму нама познату као Ао, ноно, бијела Радичевић је назвао Клетва:

Зелена је трава,
Мома на њој спава,
Вијар ветар пирну,
Сукњица се шири
А ножица вири,
Ао ноно бела,
Вода те однела
Па – мени донела!

Чути и проверити разлике поново можете овде.

Бранкови стихови у староградској и народној песми и игри

Немате разлога за бригу ако више од забавне волите староградску музику. Сигурно знате Радичевићеву песму Девојка на студенцу:

 

Кад сам синоћ овде била
И водице заитила,
Дође момче црна ока
На коњицу лака скока,
Поздрави ме, зборит оде:
„Дајте, селе, мало воде!“
Ове речи – слатке стреле –
Минуше ми груди беле,
Скочи млада, њему стиго,
Диго крчаг, руку диго,
Рука дркта – крчаг доле –
Оде на две – на три поле.
Још од њега леже црепи,
Али де је онај лепи?
Кад би сада опет дошо,
Ма и овај други прошо!

Ако сте више расположени за њену музичку варијанту, можете је пронаћи овде.

Чувена је и Радичевићева песма Укор:

 

Де си, душо, де си, рано,
Де си данче мио,
Де си, сунце, огрејано,
Де си досад био?
Те синоћ се теби млада
Баш зацело нада!
Сунце зађе, паде тама,
А ја оста сама!

Ала љубиш, моје лане,
Ала грлиш славно!
Љуби, грли, док не сване –
Та већ неси давно!
Већ недеља дана прође
Како ми не дође!…
Јао злато, тако т’ Бога,
Та како си мога?!

 

Песму познатију као Где си душо, где си рано изводили су многи, а ми смо се одлучили да подсетимо на извођење Мериме Његомир.

Љубитељима фолклора и народних игара сасвим сигурно је познат део из Ђачког растанка, који је касније назван Бранково коло:

 

Коло, коло
Наоколо,
Виловито,
Плаовито,
Наплетено,
Навезено,
Окићено,
Зачињено,
Брже, браћо, амо, амо,
Да се скупа поиграмо.
Србијанче, огњу живи,
Ко се тебе још не диви!
Рваћане, не од лане
Одувек си ти без мане!
Ој Босанче, стара славо,
Тврдо срце, тврда главо,
Тврд си као кремен камен,
Де станује живи пламен!
Ао, Еро, тврда веро,
Ко је тебе јоште теро?
Ти си кано итра муња
Што никада не покуња.
Ао Сремче, гујо љута,
Сваки јунак по сто пута!
Црногорче, царе мали,
Ко те овде још не фали?
Мачем бијеш, мачем сечеш,
Мачем себи благом течеш,
Благо турска глава сува,
Кроз њу ветар горски дува.
Ој соколе Далматинче,
Дивна мора дивни синче!
Ој ти красни Дубровчане,
Наш и данас бели дане,
Та са песма из старине
Пуне славе и милине!
Ој Славонче танани!
Банаћане лагани!
Ој Бачвани, здраво, здраво,
Ко ј’ у песми већи ђаво!
И ви други дуж Дунава,
И ви други де је Драва,
И сви други тамо, амо,
Амо да се поиграмо!
Ватите се кола тога,
Од вишњег је оно Бога!…

 

Чинило нам се интересантно да Бранково коло наведемо у целости како бисмо показали да неке идеје нису тековина времена које је тек за нама, већ сежу у 19. век.

Уколико желите, музику и игру Бранково коло можете погледати овде.

 

Аутор текста: Јелена Загорац