Годишњица оснивања Српског народног позоришта у Новом Саду

На простору данашање Војводине позоришне представе су се играле још у време антике. О томе као сведоке имамо остатке грађевина римског позоришта нађени на археолошком локалитету Сирмијум, који датирају још из друге половине III века.

Жеља за оснивањем Народног позоришта у Војводини јавила се још крајем XVIII века када је у Новом Саду (тадашњој Неопланти) постојало извођење дилетантских представа у јавном позоришту (Theatrum publicum). Неколико деценија потом, ова зграда се налази у веома лоше стању, те је због безбедности извођача наложено да се спроведе њено рушење 1826. године. Након тога, представе су извођене у немачком Крајнеровом тетару, а од 1828. у гостионици Фазан. Летеће дилетантско позориште (Србско-дилетант содружество) је основано 1838. године, али одуство позоришне зграде је поново онемогућавало рад. Сви ови покушаји и деловања у погледу развоја позоришта побудили су пажњу и жељу грађана Новог Сада за сталним градским позориштем и идеја се почела развијати на једној новијој, свеобухватнијој равни.

Први који је почео да пише чланке (у Српском дневнику, 1860) о важности и потреби оснивања Српског народног позоришта био је Јован Ђорђевић. У овом периоду на простору бивше Србије није деловало ниједно позориште на језицима југословенских народа. Након што су Светозар Милетић, Стефан Брановачки, Јован Ђорђевић и Јован Јовановић Змај припремили услове за овај догађај, годину дана касније, 28. јула (16. јула по старом календару) 1861, на седници Српске читаонице у Новом Саду, којом је председавао Светозар Милетић, основан је први професионални театар под именом Српско народно позориште. Како позориште није било државна установа Српска читаоница је установила Друштво за Српско народно позориште које ће водити бригу и финансирати Позориште. Оснивачка скупштина Друштва одржана је 29. и 30. маја 1862. и на њој је донет и први Устав Друштва. Међутим, на њено одобрење за оснивање и рад Друштва чекало се до 18. јула 1865. када је цар Франц Јозеф потписао одобрење.

Први управник Српског народног позоришта био је Јован Ђорђевић, који је на тој функцији остао до 1867. године када се одазвао на позив кнез Михаила и са половином глумаца отишао у Београд ради оснивања Народног позоришта. На Ђорђевићево место дошао је Антоније Хаџић. Првобитно, позориште је основано са деветоро глумаца: Димитрије Ружић, Димитрије Марковић Кикинђанин, Никола Недељковић, Коста Хаџић, Михаило Гавриловић, Михаило Рацковић, Младен Цвејић, Стеван Чекић и Драгиња Поповић (касније Ружић). Дан после оснивања примљени су и: Љубица Поповић, Милица Грунчић и Никола Зорић.
Прве игране представе биле су Пријатељи Лазара Лазаревића и Мушки метод и женска мајсторија Лајоша Кевера изведене 4. августа 1861.

Као прва зграда Српског народног позоришта наводи се Грађанска дворана на Трифковићевом тргу која је у ове сврхе коришћена од 1872. до 1892. када је срушена. Године 1895. Лазар Дунђерски је уступио позоришну зграду ансамблу позоришта на коришћење. Ова зграда је наменски грађена и налазила се у дворишту хотела Војводина. Нажалост, изгорела је 1928. године.

После прве деценије рада Позориште покреће и своју издавачку делатност – први број листа Позориште изашао је из штампе 26. децембра 1871, а уређивао га је Антоније Хаџић. Од 1872. Позориште је покренуло едицију Зборник позоришних дела, у којој су објављивана домаћа драмска дела и преводи страних писаца која су била на репертоару Српског народног позоришта.

Српско народно позориште основало је 1947. Оперу, а 1950. Балет.

Српско народно позориште је увек било један од најважнијих културних институција у земљи, а не треба заборавити да је оно иницирало оснивање других културних институција, као што су Стеријино позорје 1956, Академија уметности 1970. и Позоришни музеј Војводине 1982.

Године 1981, у 120. сезони, позориште добија нову зграду у коју је ушло 28. марта. Године 2011. нова зграда позоришта је темељно реновирана.

Извори: www.wikipwdia.org snp.org.rs