Годишњица рођења Флоре Сендс

Флора Сендс: Енглескиња у српској војсци

(Јокшир, 22. јануар 1876 — Ипсвич, 24. новембар 1956)

Детињство и младост, Флора Сендс проводи у Марлсфорду, општина Сафок, где се породица преселила 1885. године. Две године се образовала у Швајцарској девојачкој школи. Током школовања, уз доста читања и залагања, научила је течно да говори француски и немачки језик. Доста добро је познавала и српски језик. Мимо школе, још као млада девојка научила је да јаше коње, пуца из ватреног оружја и вози аутомобил, а једном приликом је изјавила да је пожелела да је рођена као дечак. Радила је као секретарица. Уочи Првог светског рата завршила је курс за болничарке.

Године 1910, придружила се Мејбл Сент Клер Стобарт, у формирању Конвоја за болеснике. Конвој је служио у Србији и Бугарској 1912. током Првог балканског рата.

Војничка каријера

Подстакнута победама Краљевине Србије у балканским ратовима, тридесетосмогодишња Флора Сендс је после објаве рата Велике Британије Немачкој, августа 1914. године, одлучила да крене у Србију и пружи помоћ Србији. Међутим у Одреду добровољне помоћи у Лондону била је одбијена због недостатка квалификација. Разочарана овом одлуком успела је да ступи у контакт са Мејбел Грујић, супругом Славка Грујића, начелника Министарства иностраних послова Краљевине Србије, која је тих дана за англо-америчку јединицу окупљала болничарке и хирурге за помоћ Србији. Грујић је прихватила Флорин предлог да је стави на списак болничарки јединице хитне помоћи Светог Јована, те је са осталих 36 жена, 12. августа 1914. године возом, са перона железничке станице Черинг Крос, кренула са англо-америчком јединицом у правцу Србије.

Године 1915. Сендс се упорно борила да стигне до фронта, те се на крају придружила амбулантним колима Другог пука на превоју Бабуна. Током Великог повлачења кроз Албанију, све остало особље Хитне помоћи је побегло или погинуло. Флора више није могла да буде корисна као болничарка и у редове ју је уписао генерал Милош Васић. Брзо је напредовала до чина каплара. 1916. године, током српског напредовања до Битоља, тешко ју је повредила граната, док се борила прса у прса са непријатељским војником. Потом је добила највише одликовање српске војске, Орден Карађорђеве звезде, што ниједној странкињи није пошло за руком, такође је и носилац Ордена Светог Саве. У односу на друге чланице британских медицинских мисија, Флора Сендс је била једина жена која је током ратних дејстава служила у униформи, регрутована као војник и једина која је доспела до официрског чина.

У мају 1927. Флора Сендс се удала за Јурија Јуденича, бившег генерала руске Беле армије. Пар је једно време живео у Француској, али се потом вратио у Србију која је постала део Краљевине Југославије и настанила се у Београду, на Пашином брду, у Улици господара Вучића 91. Између осталих послова, Сандс је возила први београдски такси.

Флора Сендс о Милунки Савић

Драгоцено је њено сведочење о српској хероини, Милунки Савић, док су лежале у болници:

Једина особа коју чак ни пуковник није могао да укроти била је Милунка. Она је била сасвим своја. Била је девојка са села, а у војску је дошла са седамнаест година. Причало се да је већ упуцала човека из свог места јер јој је увредио сес-тру. Била је ванредно храбра, а у болници је боравила пошто је по пети пут упуцана, овај пут у бутину. Добровољно се пријавила да пређе чистац под паљбом не би ли добавила преко потребну муницију. У томе је и успела, и док се гегала назад под тешким теретом, истоваривши га под ноге свом командиру, преврнула се.

И пре него је могла да хода како треба, она је стала на ноге и, шепајући на штакама, изашла из болнице и отишла до града без дозволе. Када се вратила наредног дана, после двадесет и четири сата одсуствовања, пуковник ју је ставио у самицу, у мали шатор, не би ли је казнио. Она је проблем решила тако што је истог часа запалила шатор.

После рата

Последње године свог живота провела је у Сафоку, живећи у Ловер Хечстону у близини Викхем Маркета. Умрла је у болници у Ипсвичу 24. новембра 1956. године. Кремирана је у крематоријуму у Ипсвичу, а њен пепео је просут у Врту сећања. У цркви Светог Андреја у Марлсфорду,постављена је спомен-плоча на јужном зиду, у њену част.

Више о животу Флоре Сендс можете прочитати у нашој књихи Енглескиња у српској војсци.