fbpx
Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

21. март | Годишњица рођења Дарије Карађорђевић

21. март

Годишњица рођења Дарије Карађорђевић

Дарија Карађорђевић

(21.3.1859 – 26.6.1938)

 

Мајра Абигејл Панкхарст, касније Дарија Карађорђевић, била је америчка играчица голфа која се такмичила на Олимпијским играма 1900. године у Паризу, освојивши бронзану медаљу. Када се удала за српског кнеза Алексу Карађорђевића, старијег сина принца Ђорђа Карађорђевића, стекла је титулу кнегиње Србије. Ступивши у брак 1913. године, прешла је у православну веру и узела име Дарија. Након повратка са брачног путовања по југу Француске, Дарију и Алексу је дочекао Први светски рат. Са супругом је у Врњачкој Бањи отворила болницу у којој је преузела бригу о српским рањеницима. Заједно су учествовали у повлачењу са српском војском и Владом кроз Албанију. Управо тако је настала књига For the better hour 1917. године, коју је 2024. године на српском језику објавила издавачка кућа Прометеј.

Богата фотографијама и српским епским песмама које је Дарија Карађорђевић забележила пролазивши кроз Косово и Метохију, За боље дане представља својеврсно сведочаство српског страдања за време Првог светског рата.

Наредни текст представља извојене записе из књиге.

Тифус

„Убрзо се страшна болест проширила болницама, а одаткле и међу цивиле. Ова храбра мала земља сада се суочавала с новим и неочекиваним непријатељем против кога није имала одбрамбено оружје. Било је јадно сведочити овој борби; видели смо лекаре, медицинске сестре, а понекад и целе породице које је однела рука против које човек није могао да се бори. […]

Међутим, чинило се да је клица тифуса имала дар невидљивости, јер је то мало лукаво створење промакло стручњацима и њиховим чудесним научним истраживањима. Чак је и неколико лекара и медицинских сестара, нажалост, подлегло његовој убојитости.

Тај непријатељ је дуго остао с нама, и платили смо му данак са више од 70.000 жртава. Изнад готово свих врата и капија вијорио се црни барјак, знак смрти. Са глава сељанки нестале су мараме јарких боја, уступивши место општој црнини.ˮ

Повлачење српске војске и становништва пред окупаторима

„Непријатељски авиони су летели изнад нас, цинично посматрајући плодове свог варварства: „Јер где год има лешева, тамо ће бити орловаˮ.

Тишина значи трагедију, а у језивој тишини овог злокобног пута стењање воловских запрега дирала је наша срца, већ увелико напета од пуцања.

Ову долину Обра, краси богати дивљи крајолик, а веома су интересантне рушевине Малгича, ˮДворца маглеˮ из времена Стефана Немање, који је владао у средњем веку.

Чинило се да у овим рушевинама из славних прошлих времена, гледајући нас са своје заповедничке висине, одјекује глас Светог Саве који се, нажалост, узалуд бунио што је неправедни и немилосрдни освајач безбожно кршио Божије законе.ˮ

О Видовдану

„У души сваког Србина живи тужно сећање на тај судбоносни дан, чију годишњицу, звану Видовдан, верским и патриотским обредима поштује сваки Србин, ма где се нашао.

А онда ми на памет паде нова мисао, мислим на још једну трагедију, када је 525 година касније, аустријски надвојвода, престолонаследник, одлучио да обави смотру својих трупа у покрајини која је стењала под аустријским јармом и обележавала успомену на свој тужни Видовдан.

Зашто је одабран тај датум, питала сам да ли су духови знали, али нисам добила одговор; још нисам могла да откријем тајну.ˮ

Српски мученички народ

„Сведочила сам да моћан народ намеће бруталну и погрешну идеју слабом народу – „Сила Бога не молиˮ; саучествовала сам у великој истинској драми, агонији и разапињању народа; видела сам његове крваве ране, и смирену и одлучну издржљивост његовог мучеништва, и са тугом сам помислила на све оне који су оставили своје кости крај пута у долини смрти, готово сам могла да их видим испод оног прекрасно хладног месеца, безбројне попут звезда изнад њих, и укочене у сабласном спокоју њиховог последњег сна.

Ово су мученици светског марша и њихове ће душе донети ускрснуће народа.“Србија ће коначно, са осталим мученичким народима, доћи на своје; свет ће из своје велике жртве научити лекцију да су сви народи браћа, јер ипак постоји само један народ, човечанство, преодређено за Божје златно доба, и само камење око мене шапће да ће тамо владати „Мир на земљи, братство међу људима.ˮ

 

Извор: За боље дане – Дарија Карађорђевић

Фотографија: : https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Princess_Daria_Karadjordjevic.jpg

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.