Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

20. април | Годишњица смрти Раше Попова

20. април

Годишњица смрти Раше Попова

Незаборавни Раша Попов

 

Фото: Зоран Лончаревић

 

Велики песник и приповедач Раша Попов (1933-2017) напустио нас је на данашњи дан пре три године.

„Капетане, капетане, ал` су ствари запетљане!“ стих је Раше Попова из шездесетих година прошлог века. Бора Ћосић га је унео у предговор својој антологији дечје поезије српске. Дечји глумац („Фазони и форе“) и дечји писац („Жабац који не зна да ћути“) Попов ће постати тек кад му се родила прва унука Марија, 1987. Дотле је био претежно сатиричар.

Био је везан за родно село Мокрин, Нови Сад и Београд у којем је живео до краја живота.

Још педесетих година редовни је сарадник Станковићевог сатиричног часописа „Ветрењача“, Године1958. освојио је годишњи конкуср студената Београдског универзитета гротескном драмом „Орман од историјског значаја“.

 

Сатиричар и дечји аутор

Цео радни век провео је као новинар по свим медијима (недељне и дневне новине, три програма радија и три формата телевизије – тв дневник, научни програм, дечја серија). У жанру песничке козерије написао је студију „Како написати најгору песму“. У магнетофон је исказао своју прву већу прозу „Био сам срећни коњ“. Питањима га је подстицао Владимир Јовићевић Јов, који је своја питања обрисао. То је проза о раном детињству исказана говорним језиком.

Више пута је био филмски епизодиста: семеништарац у филму Клод Отан Ларе „Не убиј“, и етнолог Раша Попов у делу Ђорђа Милосављевића „Ринге Раја“. Његова најбоља те ве емисија је интервју са Фредом Хојлом, о настанку живота на честицама космичке прашине.

Као Раша Проналазач наступао је у свих 155 Ршумовићевих емисија „Фазони и форе“.

Попов је седамдесетих година био лектор за српско-хрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему, а главни уредник издавачке куће Матица српска од 1983. до 1985. године.

 

Ђавољи дисидент

У 21. веку, Раша Попов се окреће епици. Пише „Спев о транзицији“. Kњига „Ђавољи дисидент“ му је први еп. Писао ју је уочи свог 78. рођендана. Овде вам доносимо једну од сатиричних песама из ове збирке:

 

ЗАБРАЊЕНИ СУСРЕТ С НАДОМ

На консултацијама врховног сотоне
Одлучило се да све човештво потоне
Најмлађе су учили обесне ђаволе
Да смак света у школи сатански заволе
Само је један од њих џгољав рахитичан
Према тој теорији бивао критичан
Да му клицу побуне без остатка затру
Присиљавали су га да подстиче ватру
О њему су уходе јављале враг-цару
Да је спровео ватри устајалу бару
И кришом јој језике сумпорасте гаси
Често паклен-котлове сад пепео краси
Људи то сазнали су демону се моле
„Ти једини осећаш да душе нас боле
Сва браћа твоја ране нам крваве соле
Спалиће нам одећу до мембране голе!“
Распомами се Сатан: „Ватре усијати!
Издајицу морате дан и ноћ шпијати!

 

Ја видим срећа људска изнова настаје.
То мора да се кепец са њима састаје!
Ја сам пре века једног човечанску срећу
Набио у паклену сакривену врећу
У нуклеарном сам је закопао смећу
Избацио сам све то у космику трећу
Пратите бунтовника дал` се донде шуња
Кроз чипкану завесу електричних муња
Дал су кроз ђубре где се лешинари купе
Избургијане сврдлом пропустљиве рупе
Вечан живот неће оданде нико красти
Док је сатанистичке моје владар-части
Зар сме ђавола љубав милосна да гуши
Он се вакумом грудним позна не по души!“
Ђаволак гоњен бесом натприродног врага
Речи сатанске поче сумњичав да вага
У буквару пакленском као прво стоји
`У васколиком свемиру ум не постоји
Безумље тражи школу где све је бубање
Јека из бездна да се чује из лубање`
Кроз бездушну груд чу се од светлости јецај
То први зрак је душе био први клецај
Душа је рекли су му као рез сечива
Она је болест људска и неизлечива
Док су се грудни зјапи ђаволима стисли
По срцима се људским без престанка мисли

Док учени ђаволи јесу папагаји
У људима критичка мис`о кроз ноћ сјаји
Сотонско наставничко ће заседаније
Понављати лудила стечена раније
Али се у мрак паклен ушуњала Нада
Пронашла крај огњишта сумњалицу млада
На уво чекињаво мамни глас му шапну
„Не дај да те уз лаву и пламење сапну!
Тамо горе у свету пчелињег зујања
Под пљуском сунчевога зрачног лелујања
Љубав се тужна рађа с циљем да се не мре
Ал` чим се роди циљ ће нестати што пре!“
„Дал` ме зовеш да и ја видим прерану смрт?“
„Зовем те да коњаник будеш што бесан хрт
Кроз шумски га мрак гони као код Бокача
У књизи страсној пуној смејања и плача!“
Тај разговор ђаволка са скривеном Надом
Прислушкиваху ђаволи обузети радом
На распомамљивању инферналне ватре
Сваки се реши умног ђавола да сатре

6. маја 2011. у 1.43

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.
[mc4wp_form id=“3701″]