fbpx
Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

16. август | Стогодишњица смрти краља Петра I Карађорђевића

16. август

Стогодишњица смрти краља Петра I Карађорђевића

Годишњица смрти Краља Петра I Карађорђевића

16. август 1921. тадашња Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца уписаће у своју истрорију као дан када је преминуо краљ Петар I Карађорђевић.

Данас, 100 година након Његове смрти, када се исписује модерна историја Србије, име краља Петра живо је и даље. Памтимо га као унука великог Вожда Карађорђа и трећег сина Персиде и кнеза Александар Карађорђевића, који, након Светоандрејске скупштине бива присиљен да абдицира, па се са породицом сели у иностранство.

Краљ Петар I и Париз

Након школовања у Женеви, 1861. Кнежевић Петар уписује париски Колеџ Сен-Барб, а већ следеће године чувену Војну Академију Сен-Сир.

Нашавши се у деветнаестовековном Паризу, граду са највише духа, Кнежевић Петар свој тадашњи живот посвећује војничком, и политичком образовању, али и прави искорак у уметност, па се бави и фотографијом и сликарством.

Није реткост да се знамените личности политике, које Србија памти и слави, одваже на стваралаштво и тиме утисну још дубљи траг у културним токовима; сетимо се Стефана Лазаревића, који је разумео важност литературе, па је и сам написао ненадмашиво песничко дело, нама познато као „Слово љубве“, те се зато усуђујемо приметити везу између ове две славне личности српске историје.

1868, Кнежевић Петар у Бечу објављује српски превод књиге енглеског филозофа и политичара Џона Стјуарта Мила „О слободи“ и за њу пише предговор, који ће касније постати и његов политички програм.

Париз је проширио видике Краљу Петру I Карађорђевићу и његову владавину усмерио ка либерализму, парламентаризму и, на крају, демократији, а да ни Париз није заборавио Петра, сведочи авенија Петра I од Србије.

 

Псеудоним и војно-политичка искуства

1870. године, Петар I Карађорђевић прикључује се Легији странаца француске војске и учествује у многим борбама, што га доводи до одликовања споменицом рата. Након пет година, Петар своје стечено војничко и политичко знање примењује активно радећи на организовању Босанско-херцеговачког устанка у којем је и сам учествовао, али под другачијим именом. У младости је Петар I створио себи псеудоним Петар Мркоњић који му је у овом устанку помогао да промакне будном оку Обреновића.

Oстаће забележен и кнежевићев боравак у Русији код последњег сверуског имератора Николе II; његови покушаји ступања у ближе односе са Аустроугарском којој је понудио свој политички програм 1901, а на крају и неуспели покушаји договора са династијом Обреновић око поврата кнежеве имовине.

Мајски преврат

Убиство краља Александра и краљице Драге у ноћи између 28. и 29. маја, за Србију ће значити још једну смену династија. Након државног удара од стране војске, а потврдом Народне Скупштине кнежевић Петар постаје краљ Петар I Карађорђевић, па је 21. септембра 1904. и званично крунисан.

Оно што новокрунисани краљ затиче јесте земља растрзана унутрашњом политичком борбом, док, с друге стране, Аустроугарска, која је била наклоњена новом краљу мења свој став и постаје отворени непријатељ.

Балкански ратови, Први светски рат и Албанска голгота

Краљ Петар I био је врховни командант српске војске у Балканским ратовима. Познато је да је 6. октобра 1912. краљ Петар потписао наређење о почетку ратних операција у кафани Европа, коју му је на потпис по наређењу Радомира Путника донео Живојин Мишић, као и његово потпоисивање и објава Прокламације о присаједињењу 1913. али и његова брига о својим људима, па је такође запамћено да је обилазио своје рањене војнике и болнице.

Вест о Првом светском рату краља затиче у Врањској бањи, одакле, здравља нарушеног војевањем у Балканским ратовима одлази на фронт, да би, након победа на Церу и Колубари 1914. уласком Немачке и Бугарске у рат 1915, краљ заједно са војском био принуђен на повлачење, што је у историји остало запамћено као Албанска голгота.

Након ових славних, али исцрпљујућих догађаја, краљево здравље бива веома угрожено и он умире од запаљења плућа 16. августа 1921. Ипак, успео је да да дочека ослобођење и коначну победу као и стварање нове државе настале уједињењем Србије, Хрватске и Словеније.

Опевани краљ

Нису сви краљеви опевани. Нечија владавина је била толико мрска људима да су желели што пре да је забораве или чак и избришу. Владавина Петра I Карађорђевића ипак ће остати упамћена као период са највише славних победа, период демократије и напретка, а он као најопеванији владар још од доба Немањића, о чему сведоче и бројни стихови, како домаћих тако и страних аутора, посвећени управо њему, сакупљени у књизи „Aпотеоза Њ. В. Краљу Петру I Карађорђевићу“ коју је приредио Дејан Томић.

Имао је свој псеудоним, али је имао и имена која су му дали његови Срби, па га памтимо и као Петра Ослободиоца, Старог краља, па чак и као Чика Перу, који себе никада није одвајао од народа и чисте крви постајући личност епских размера.

 Круне могу бити изгубљене, али чиста крв никада не умире. Ми смо сељаци, али слободни сељаци. мој деда је био сељак и ја се тиме поносим више него својим престолом.

 

 

 

 

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.