Годишњица смрти краља Петра I Карађорђевића

Краљ Петар I Ослободилац

Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Петар је основну школу и гимназију завршио у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској, у женевском заводу Венел-Оливије. Потом се уписује у париски колеџ Сен-Барб и у чувену Војну академију Сен-Сир, коју завршава 1864. године.

Након смрти оца 1885. године, Петар је постао глава династије Карађорђевић. После Мајског преврата и убиства краља Александра Обреновића 1903, изабран је за краља Србије. Као краљ залагао се за уставно уређење земље и био је познат по својој либералној политици.

Краљ Петар је био врховни командант српске војске у Балканским ратовима. Због старости је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина, престолонаследника Александра. У Првом светском рату повлачио се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац (такође познат и као Стари краљ).

Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца, што је остао до своје смрти 16. августа 1921.

Рекли су о краљу Петру

Српски Краљ Петар I легендарни Краљ једног херојског Народа. Издиже се још више у колико несреће расту и чини инкарнацију погубљене и окупиране Отаџбине. Он влада својим херојским Народом као симбол јуна-штва, поред свих трагичних несрећа рата.изнад мука, беда и изгнанства. Кад је пак све изгубљено, сем части, кад није остало ништа друго, сем једно немогуће чудо, једна херојска душа једног Монарха ипак није хтела да се покори. За Њега мир би значио исто што и срамота.
Српска Војска и Српски народ нису хтели да падну у руке завојевача. Краљ Петар I прешао је Албанију, зими по снегу, без пратње, лишен свега, сиромашан као сваки сељак, као сваки од Његових војника. Краљ Петар I дошао је да пружи наду и поуздање Својим војницима. Да са њима подели све несреће и све незгоде.

И да види, пре него се умре Србију слободну, благодарећи њима…

Анри Барби, новинар и књижевник

 Прилика Петра I превазилази дивљење.

Нема речи која исказује довољно поштовања и која довољно вибрира, да би је насликала.
Она је по величини равна појави краља Лира, а превазилази несрећом појаву краља Едипа. Ко ће бити Шекспир, ко Софокле, да истакне узвишену слику овог хероја?

Адолф Брисон, Председник

Херојизам Краља Петра, његова достојанственост у несрећи, која га је тренутно притисла, његова непоколебљива вера у победу савезника, у одмазду права и у судбину свог народа, исто су толико дирљиве колико и дивне. Не можемо, у нашем дивљењу, да одвојимо, а да им не учинимо неправду, Србе од њиховог Краља.

Гастон Думерг, министар Колоније

Стари Краљ Петар је последњи наш владар који је изгледао из низа владара династије Немањића, по оном што је у њему било најбитније: по побожности и по херојству. Приличило му је да пред својом војском буде обучен и он и његов коњ, у челични оклоп, са штитом и тешким мачем, а на грудима са знаменом крстоносца. Чим је дошао на престо, прво му је дело било слободни Устав, и одмах за тим мраморна задужбина св. Ђорђа на Опленцу. То је опомињало на Немањиће, наше прве законодавце и прве градитеље светих задужбина. Србија није била никад толико слободна, нити је национални дух био развијенији, нити је икад било мање безбожности у нашим идејама и у нашем животу. У Београду се онда говорило слободније него у парламенту Белгије, најслободнијем парламенту у Европи, и чији смо Устав у многом били копирали. Ни један наш владар није целог свог живота, и за сваку своју намеру, био више окренут законима цркве.

Јован Дучић, писац и дипломата

 

Литература: Апотеоза Њ. В. краљу Петру I Карађорђевићу