Годишњица смрти Лукијана Мушицког

Лукијан Мушицки

(Темерин, 27. јануар 1777 – Горњи Карловац, 15. март 1837)

 

Лукијан Мушицки био је један од најученијих Срба свога времена и одличан представник српске интелигенције у Војводини. Стекао је класично образовање, не претерано озбиљно али врло високо за средину у којој је живео. Основну школу учио је у Темерину, гимназију у Новом Саду и Сегедину, док на студије права и филозофије одлази у Пешту. Познавао је, поред српског и славјанског, још осам језика. Замонашио се и радио прво као професор у Карловцима, напредујући постепено до положаја архимандрита у манастиру Шишатовац. Услед неприлика са митрополитом Стратимировићем, смењен је са те позиције. Касније је догурао све до положаја администратора Епархије горњокарловачке а недуго затим хоротонисан је и за епископа у Плашком.

Крштено име му је било Лука, док му презиме потиче од места порекла његове породице, која је прешла из села Горњи и Доњи Мушић из ваљевског краја. Првобитно су носили презиме Мушићани, које је у пописима становништва измењено у Мушицки.

Умро је као владика горњокарловачки, у свом дому, где и почива на српском гробљу у Карловцу.

Делатност

Живећи у време Вукове реформе језика и правописа, Мушицки се бавио и питањем језика. Он је за слово ј и уноси у српску азбуку слово ђ, изјашњава се за народни језик, али као црквени човек он је и за рускословенски. Сматра да рускословенски језик треба да остане језик цркве и науке, а народни за народ и популарну књижевност.

 

Књижевни рад

Написао је четири књиге лирских песама родољубивог, моралног и дидактичког садржаја. Те књиге објавио је његов синовац Ђорђе Мушицки под насловом „Стихотворенија Лукијана Мушицког”.

Био је изузетно популаран у периоду између 1820. и  1840. године, а његов „Глас харфе шишатовачке” наишао је на више одјека него и један српски песнички производ пре њега.

Пева о карактеру, народољубљу и даје моралне поуке младом нараштају. Његове две прогамске песме „Глас народољупца” и „Глас харфе шишатовачке” биле су веома чувене у своје доба јер су као и сва његова поезија имале снажан и искрен карактер родољубља.

Дописивао се са многим ученим људима свог времена попут Копитара, Шафарика, Тургењева, Магарашевића, Караџића и многих других, а неговао је и пријатељски однос са Михаилом Витковићем, српским песником из Пеште коме је Мушицки посветио и оду.

 

Извор: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Епископ_гореокарловачки_Лукијан_(Мушицки)