Годишњица Сретењског устава

СРЕТЕЊЕ – ДАН ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ

 

Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Крађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак. На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав – Србија на овај дан слави Дан државности.
Српска револуција, како ју је назвао немачки историчар Леополд Ранке, почела је Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, а завршена деценијама касније, захваљујући мудрости књаза Милоша Обреновића.

Први српски устанак

У познатој „сечи кнезова“, између 4. и 10. фебруара 1804. године, страдало је близу стотину истакнутих Срба (Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин, Петар Ђуровић). Сечи кнезова измакао је Ђорђе Петровић, ког су шумадијски прваци, на Сретење 1804. године, изабрали за вођу Првог српског устанка. Збор је одржан у Орашцу и извесно је да је договорено да се уђе у отворени сукоб са дахијама. Тиме је почела Српска револуција, а односи се на низ догађаја који су довели до ослобођења Срба и укидања феудализма.
Последњи у низу ових догађаја јесте доношење првог устава Кнежевине Србије – Сретењског устава.

Ђорђе Петровић – Карађорђе

Доношење Устава

Апсолутизам кнеза Милоша Обреновића изазвао је незадовољство народа и старешина. Кнез је упорно одлагао доношење устава и разних закона. Догађај који је коначно приволео кнеза да предузме тај корак била је Милетина буна. У страху од буне, Милош је попустио, буна је завршена компромисом, чија је последица била доношење Сретењског устава. Израда нацрта устава поверена је Димитрију Давидовићу, секретару кнежеве канцеларије и вероватно најученијој личности тог времена. Устав, прочитан и примљен на Сретењској скупштини 15. фебруара 1835. добио је по томе назив Сретењски устав. Власт је подељена на законодавну, извршну и судску. Кнез је власт делио са Државним совјетом. Народна скупштина се окупљала, али није имала утврђену надлежност.

кнез Милош Обреновић

 

Укидање Сретењског устава

Под притиском сила попут Турске, Аустрије и Русије, Устав је већ у марту стављен ван снаге, а његов творац био је протеран из службе. Ипак, и данас се сматра једним од најдемократскијих и најлибералнијих устава, како свог доба, тако и у историји Срба и бивше Југославије.
Сретењски устав замењен је Турским уставом, наметнутим 1838. године.

Сретењски устав

 

Сретење је као државни празник проглашен одлуком Скупштине Србије 2001. године, а од 2012. године тај дан празнује се 15. и 16. фебруара. Као црквени празник – Сретење Господње – слави се увек  40. дан од Божића и на тај дан се ништа не ради, а представља успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу. У питању је први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац.
Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство, јер указује на први сусрет Спаситеља са људима. Према канону СПЦ, сврстан је у ред Господњих, али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.
Сретење се слави од времена цара Јустинијана 544. године. Тада је у Цариграду и околини владала епидемија куге која је дневно односила 5.000 живота, а пустош је направио и катастрофалан земљотрес у Антиохији. На Сретење су одржане масовне молитве и несреће су престале, па се од тога времена тај дан почео празновати као велики празник Господњи.

Извори: Љубомирка Кркљуш, Правна историја српског народа

Радош Љушић, Српска државност 19. века