14. март
Годишњица рођења Мике Антића
Мирослав Мика Антић
(Мокрин, 14. март 1932 – Нови Сад 24. јун 1986)
Мирослав Антић био је српски песник. У родном Мокрину похађао је основну школу, док је гимназију завршио у Кикинди и Панчеву. Након гимназије уписује студије славистике (руски и чешки језик) на Филозофском факултету у Београду. Пре него што је постао познат бавио се разним пословима – био је морнар, радио у луткарском позоришту. Поред писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам”, Змајевог „Невена”, „Дневника” у Београду и „Младог поколења” у Новом Саду.
За живота Антић је стекао велику славу и популарност, како код деце тако и код одраслих. Критичари су позитивно оцењивали његово стваралаштво. Песме Мике Антића превођене су на многе језике: руски, македонски, албански, енглески… По њему су назване многе школе, удружења и манифестације у Србији. У новосадском Дунавском парку њему у част подигнут је споменик.
Био је песник који је својом поезијом и сликар који је својим уметничким радом оставио неизбрисив траг. Био је свестрани уметник, песник, сликар, сањар и боем, особеног животног и стваралачког стила. Умро је 24. јуна 1986. године у Новом Саду.
Антићево дело
Са само шеснаест година написао је своје прве песме које су изашле у часопису „Младост”. Док је 1950. године ИП „Ново поколење“ прихватило да одштампа његову прву збирку песама „Испричано за пролеће”. У свом делу, Антић, попут Егзиперија, показује колико су вредне мале ствари које одрасли не примећују. Пише о ситницама које човека окружују а које он није у стању да примети оптерећен свакодневним животним активностима. Осим што је познат по песмама о Ромима са којима се тачно идентификовао (упркос свом српском пореклу) и песмама о Војводини, Антић је посебно познат по песмама за младе, а најпознатија таква његова песма је „Плави чуперак”.
Написао је и збирке „Гарави сокак”, „Насмијани свијет”, „Шашава књига”, „Оловка не пише срцем”, „Птице из шуме”, „Тако замишљам небо”, као и две радио драме: „Отужни марш” и „Повечерје”. Радећи као редитељ био је веома важан део „црног таласа” југословенског филма. Режирао је филмове „Доручак са ђаволом”, „Свети песак”, „Широко је лишће”, „Страшан лав”. Нека његова филмска дела су била забрањена, а посебно филм „Доручак са ђаволом” у ком је критиковао морално лицемерје комунизма.
Награде
За свој рад у пољу уметности и новинарства добио је бројне награде и признања: две „Невенове награде”; Награду за животно дело у поезији за децу; „Горанову награду”;
Награду Стеријиног позоришта”; „Златна арена” – за филмски сценарио; „Орден заслуга за народ” и многе друге.
Манифестације у част Мике Антића
Сваке године 24. јуна, на дан Антићеве смрти, одржава се меморијал „Мирослав Антић” у његовом родном месту Мокрину, финансирањем Покрајинског секретаријата за културу и Министарства културе Републике Србије. Из захвалности за допринос култури и уметности Новог Сада културни центар у Новом Саду, финансирањем Скупштине града Новог Сада, од 2008. године сваког 14. марта организује културну манифестацију „Антићеви дани”. Такође, град Панчево организује манифестацију у Антићеву част под називом „Микини дани у Панчеву” у трајању од 14. марта до 24. јуна.
Извор:
