11. новембар

На Дан примирја сећамо се оних који су Велики рат преживели, пронели или описали. Ово су једанаест људи са страница наших књига из едиције Србија 1914–1918: неки су се борили, неки лечили, а неки су рат записали да се не заборави.

1. Милунка Савић

Пресекла је косу, обукла мушко одело и као добровољац отишла у рат уместо брата, а да је жена откривено је тек кад је рањена. Постала је једна од најодликованијих жена у историји ратовања, са француском Легијом части и српском Карађорђевом звездом.
→ Милунка Савић (линк)

2. Флора Сандс

У Србију је дошла 1914. као болничарка Црвеног крста, а током повлачења 1915. обукла је српску униформу и ступила у војску као војник. Рањена у борбама код Битоља, рат је завршила као официр, једина Британка која се у Великом рату званично борила као војник.
→ Енглескиња у српској војсци (линк)

3. Исабел Емсли Хатон

Шкотска лекарка која је 1915. лечила оболеле од тифуса у Србији и остала уз рањенике и кад је земља пала под окупацију. Њен рат се није завршио у Србији: наставила је на Солунском фронту, па све до Крима.
→ Са женском јединицом у Србији, Солуну и Севастопољу (линк)

4. Елси Инглис

Оснивачица Болница шкотских жена, које су у Србији спасле хиљаде живота у најтежој години рата. Заробљена 1915, вратила се на фронт чим је пуштена и радила док је болест није савладала 1917.
→ Жене у страним медицинским мисијама (линк)

5. Катарина Штурценегер

Швајцарска књижевница која је у Србији радила за Црвени крст и гледала рат изблиза. О српском страдању писала је Европи на немачком, у време када је мало ко хтео да слуша.
→ Србија у рату (линк)

6. Арчибалд Рајс

Швајцарски криминолог дошао је 1914. да испита злочине над цивилима, а остао је у Србији до краја живота. Тражио је да његово срце почива на Кајмакчалану, међу војницима које је волео.
→ Шта сам видео и проживео у великим данима (линк)

7. Херман Вендел

Немачки посланик у Рајхстагу који је јавно бранио право Срба и Јужних Словена на слободу, и то док је његова земља ратовала против њих. Због тога су га у отаџбини звали издајником, а код нас пријатељем.
→ Борба Југословена за слободу и јединство (линк)

8. Словачки војници у Крагујевцу

У јуну 1918. војници аустроугарског 71. пешадијског пука побунили су се у Крагујевцу, јер нису хтели да гину за туђу царевину. Четрдесет четворица су стрељана, а Крагујевац их и данас памти.
→ Побуна словачких војника у Крагујевцу (линк)

9. Гаврило Принцип

Имао је деветнаест година кад је у Сарајеву опалио метак који је покренуо светски рат. Умро је у затвору у Терезину у пролеће 1918, неколико месеци пре краја рата.
→ Сарајевски атентат: фотографије (линк)

10. Српски регрути 1915.

Младићи који још нису ни обукли униформу кренули су са војском преко албанских планина. Многи од њих никада нису стигли до мора.
→ Пропаст српских регрута (линк)

11. Рода Рода

Аустроугарски ратни дописник који је 1914. пратио рат против Србије са друге стране фронта. Његови записи показују како су нас видели они против којих смо се борили.
→ Рода, Рода (линк)