Грб Новог Сада

Повеља Марије Терезије

Повељом царице Марије Терезије, Нови Сад добија, као доказ привилегија не само име, већ и грб и право коришћењa грба и печата.

Ово писмо које се састојало од укупно двадесет тачака давало је граду одређене повластице и привилегије, а Нови Сад је први град у Бачкој који их је добио.

Морамо имати у виду да су званични језици, поред латинског, у Аустрији царице Марије Терезије били немачки и мађарски, те се српски назив није могао појавити у Повељи. Како је оригинал Повеље неодговорно отуђен и налази се у приватној колекцији у Загребу, данас нисмо у могућности да се ослонимо на изворни текст и приложени цртеж, који илуструје текст (блазон) дат у Повељи.

Мелхиор Ердујхељи (превод са мађарског 1894) у Историји Новог Сада даје своју интерпретацију Повеље, која је, нажалост, посебно нетачна у делу описа грба.

Непознавање терминологије нео-латинског и латинског језика оног времена, прескакање битних делова описа, непознавање хералдике, довело је до погрешне графичке и ликовне представе грба.

Опис грба у Повељи

Исправан превод блазона грба Краљевског и Слободног Града Новог Сада гласи:

У плавом штиту стоје три сребрне, обле куле, са круништем по средини и на врху, купастог облика, озидане у тесаном камену, изражених спојница, затворених капија и отворених пушкарница, спремних за пуцање, на обали Дунава, који зеленим пољем тече и кривуда, постављене у ред, једна крај друге, од којих је средња пунија и виша и изнад које лепрша голубица названа нојева; сам обод штита опасује натпис: печат краљевског и слободног града Нео-Планте (Новог Сада).

 

 

Град Нови Сад може, за официјелне прилике, применити најпре грб са ловоровим и храстовим венцем.

Ловоров венац означава културну традицију Новог Сада, универзитета и бројне врхунске и културне установе.

Храстов венац, ратне заслуге, Град Херој и град мученик, 1848, 1941–1944. и 1999.

 

 

Извор: Име и презиме Нови Сад. Нови Сад: ИК Прометеј, 2010.