Живојин Павловић (Шабац, 1933 — Београд, 1998) био је српски редитељ црног таласа југословенског филма, као и књижевник, сликар и професор Факултета драмских уметности у Београду.
Са деветнаест година почео је да пише о филму и уметности за београдске новине и часописе. Дипломирао је декоративно сликарство на Академији Примењених уметности у Београду. Са двадесет пет година режирао је свој први аматерски филм.
У својој тридесетој години објавио је прву збирку приповедака Кривудава река (1963. године). Његов први роман Лутке, објављен је 1965. године. За то дело, Павловић прима прву од многобројних награда за креативно списатељство (Награда Исидора Секулић 1967. године).
Живојин Павловић снимио је 15 филмова и објавио 32 књиге.
Током живота и писања, готово сваки писац мења разлоге, тежисте и сврху свог преданог или мање упорног настојања да заустави (на хартији) чињенице дана – [...]
Наш сајт користи колачиће који служе да побољшају ваше корисничко искуство, анализирају посете сајту на сајту и приказују адекватне рекламе одабраној публици. Посетом овог сајта, ви се слажете са коришћењем колачича у складу са нашом Политиком приватности.
