Станко Ж. Шајтинац

Станко Шајтинац је рођен у Зрењанину 1952. године. Дипломирао је светску књижевност на Филолошком факултету београдског Универзитета. Прозу, есеје, позоришну и ликовну критику објављује од 1970. године. Члан је Друштва књижевника Војводине. Превођен је на мађарски и словачки језик. Из библиографије: „Оросинска дедовина” (приповетка, са групом аутора у зборнику Панорама младих стваралаца – Улазница, Зрењанин, 1973); „Јувенилна експозиција” (драма, Позориште младих „Драмска радионица центар“, Зрењанин, 1993); „Речник завичајне фантастике” (есеји, „Прометеј“, Нови Сад, 1998; избором из књиге заступљен је у Антологији српског микро-есеја XX века, аутора Зорана Богнара), „Прокименски путописи” (роман, „Службени гласник“, Београд, 2013), „Дневник меланхолије” (приповетке, ГНБ „Жарко Зрерњанин“, Зрењанин, 2018). Објавио је књигу из театрологије, „Народно позориште Тоша Јовановић – Зрењанин, 1946-200” (монографија, 2006) и публицистике: „Век организоване бриге о старим лицима” (2002).