Снежана Миладиновић Лекан

Снежана Миладиновић Лекан професор је руског језика и књижевности, члан Удружења књижевника Србије, члан књижевног клуба Прота Васа Живковић и члан Друштва Књижевника Крајине. Објавила је осам књига, шест збирки поезије и једну прозну књигу, као и једно трокњижје у коме су заступљене и поезија и проза, и три књиге за децу са песмама и причама посвећеним унуци Софији. У књижевним часописима објављене су песме, као и рецензије и осврти на књижевно стваралаштво песникиње. Учестовала је на бројним књижевним манифестацијама, Међународном сајму књига у Београду, и имала бројне презентације својих књига у градовима широм Србије.

Дела: „Бисери моје дубине“ (2006),  „Између јаве и сна“ (2008), „Кад би речи могле рећи“ (2010),  „Надајмо се ваведењу“ (2011), „Каква сетва, таква жетва“ (2012), „Први и потоњи глас“ (2015), „Ни магле нису звек исте“ (2016), „Преци, прошла будућност, треће небо“ (2018).