Симо Поткоњак

Симо Поткоњак рођен је 1952. године у Брезовцу, Хрватска. Од 1961. живи у Инђији, где је завршио основну школу и гимназију. Поткоњак је романсијер, приповедач, песник, писац песама и прича за децу, аутор драма и сатиричних текстова.

Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, група Српскохрватски језик и југословенске књижевности, а магистарске студије завршио је на Одсеку за библиотекарство и информатику са темом: Културна лига и оснивање библиотека у Србији. Запажен је по свом библиотечком раду. Лична интересовања су му културни и уметнички аспекти образовања. За радног века службовао је у: Народној библиотеци „Др Ђорђе Натошевић” у Инђији, Народној библиотеци Србије, Београд и Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Члан је Удружења писаца, као и Удружења драмских писаца Србије. За свој рад добио је и мноштво друштвених признања и награда.

Објавио је следеће монографске публикације: Кибицери – приповетке (Прометеј, Нови Сад, 1944, 1995), Марта и кузол – роман (1. изд. Просвета, Београд, 1996, 2. изд. Легенда, Чачак, 2010), Војник од теста – роман драма (Чигоја, Београд, 1997), Маднуша – приповетке (Прометеј, Нови Сад, 1998), Накарада – драма (Чигоја, Београд, 2000), Врачарско препознавање – роман (Каирос, Сремски Карловци, 2004), Бунтовник – песме (Прометеј, Нови Сад, 2006), Црта – роман(Интерпрес, Београд, 2009), Ветропир и бумбари – песме за децу (Букленд, Београд, 2011), Сан Јови мрак сови – песме за децу свих узраста (Желинд и Чигоја, Београд, 2012), Идем да ме виде – кратка прича и сатира (Чигоја, Београд, 2013), Чистунци – драма (Удружење драмских писаца Србије, Београд, 2014), Приче и песме за Децу велику и малу – четворокњижје: (П)еро с овога света, ПАметњаковић и шаљивџије; Ањине чизмице и Чаробни тротинет (Нова поетика, Београд, 2019), СамоУБИСТВО писца – роман (Библиотека Инђија, Инђија, 2019).

Ничија срећа
Највећа врлина романа Ничија срећа Симе Поткоњака, јесте свакако језик којим говоре његови јунаци. Исприповедан расном нарацијом, роман прати живот главног јунака пореклом из околине [...]