Селимир Радуловић

Селимир Радуловић (Цетиње, 1953) објавио је десет песничких књига: Последњи, дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патоса (2012), О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016, 2018), Дванаест (2018), О дукату с ликом старца (2020), књиге изабраних песам: По лицу ноћи (1996, 1997), Књига очева (2004), Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011) и књиге изабраних и нових песама: С виса сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник (2008) Писма с острва сирочади (2010), Дах мале молитве (2017), Исповест тумача царевог сна (2019).

У издању Српске књижевне задруге и Православне речи објављена су му Изабрана дела (I–V).

Поводом његовог песничког дела објављена су два зборника радова: Песник контура (1995) и Светло из очеве колибе (2015).

Аутор је пет антологија/хрестоматија, књиге књижевно-критичких текстова Повој и чланци (1987), књига огледа Светло из очеве колибе (2015) и Гле, Јагње Божје (2020).

О његовом делу објављене су две књиге – Слободан Жуњић / Лако језгро песнишва и Саша Радојчић / За светлом из очеве колибе.

Издавачка кућа Чигоја објавила је, у колекцији Одговори, књигу разговора Милоша Јевтића са Селимиром Радуловићем Очево лице књиге (2017)

Књиге изабраних песама објављене су му на македонском (Светлина од очевата колиба) грчком и немачком језику (Der Hauch des kleinen Gebets)

За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада, Искру културе, Печат вароши сремско-карловачке, Кочићево перо, Награду Прољетног сајма у Бањалуци, Награду Теодор Павловић, Вукову награду, Награду Миодраг Ђукић, Награду Симо Матавуљ, Повељу Мораве, Награду Књига године Друштва књижевника Војводине, Награду Деспотица Ангелина Бранковић, Награду Кондир косовке девојке, Теслину голубицу, Медаљу Константина Философа, Словенске уније из Чешке, Награду за животно дело Културног центра Војводине Милош Црњански, Награду Ђура Јакшић, Змајеву награду Матице српске, Награду Лаза Костић, Награду Стеван Пешић, Златну медаљу за заслуге Председника Републике, Орден Светог Стефана Лазаревића, Светог Синода Српске Православне цркве.

Управник је Библиотеке Матице српске. Живи у Новом Саду.

Оно мало соли
„Поводом питања посвећеног савременој ђаволијади подсећам на наратив о орлу и петлу, којег сам нашао код руског старца, Светог Силуана Светогорца. Орао се, летећи у [...]