Панта Лазић

Др Панта Лазић, неуропсихијатар и књижевник у Сомбору је 1983. године основао психијатријску Дневну болницу на основу стручних знања стечених у Француској као страни асистент-психијатар. Идејом да психијатријски болесник не мора да буде везан за постељу, промовисао је нови хумани принцип ресоцијализације кроз психотерапију и креативне делатности. По сомборском моделу је касније основана Дневна болница Института за психијатрију у Новом Саду. У Српском лекарском друштву – Друштву лекара Војводине, био је непрекидно од 1972. године активни члан на високим и одговорним функцијама. Почетком ратних збивања 1991. године др Лазић је основао Едукативни центар Југославија – Француска у Сомбору, чији је био председник и организациони руководилац. Године 1992. иницирао је акцију и сакупио више од 20.000 потписа да Сомбор званично постане Град мира и међусобног поштовања, што је и реализовао у оквиру Сомборских духовних вечери.

Са породицом се 1993. године сели у Француску, где ради као аташе психијатар у највећој психијатријској болници у земљи – Ст. Реми у Везулу, где убрзо постаје начелник Психијатријске дневне болнице. Везе са отаџбином никада није прекидао. Поред породице и медицине велика љубав била му је и књижевност. У Француској су издате две збирке његових песама (двојезично), а код нас роман „Падалице” и књига поезије „Жуборим те тихо”