Недељко Бабић рођен је 25. јула 1948. у Лукавици, код Власенице. Основну школу походио у Заклопачи и Милићима а средњу у Бијељини и Бања Луци. У Сарајеву студирао књижевност, радио и породично живео до 3. априла 1992. године. Ратне и поратне дане преживљавао је и у завичају и на Палама и у Српском Сарајеву…
У Државном документационом центру за истраживање ратних злочина радио је до краја 1999. У Огњиштима, Јавности и Српском Ослобођењу објавио фељтоне о страдању српског народа у отаџбинском и грађанско-верском рату 1991–1996; а у Гласу Српске фељтон о страдању свештеника Стрилчека у годинама фашизма и о слављењу његовог имена у породицама наших Украјинаца који вековима живе у насеобинама код Прњавора у Републици Српској.
Приредио је сабрана дела Даре Секулић, изабране песме Драгољуба Јекнића и десетине књига разних аутора. Пише прозу и књижевну критику. Добитник је награде за најбољу књигу Републике Српске, објављену 1996; Микине чаше у Нишу и Повељи вароши сремскокарловачке. Од 2000. године живи у Београду.
Загонетно је како је Бабић успио направити овакву књигу. Начин је овдје вјероватно садржан у разлогу: ваљда зато што је велики пјесник, јер језик само [...]
Филигранско поигравање додатном унутрашњом римом у стиховима разнолике дужине, од сасвим кратких седмерачких до неке врсте хексаметра, овдје је додатно усложњено моментом преаранжирања сонета у [...]
Наш сајт користи колачиће који служе да побољшају ваше корисничко искуство, анализирају посете сајту на сајту и приказују адекватне рекламе одабраној публици. Посетом овог сајта, ви се слажете са коришћењем колачича у складу са нашом Политиком приватности.