Миодраг Матицки

Миодраг Матицки (Велико Средиште, 1. новембар 1940 — Београд, 7. јул 2020) био је српски књижевник и научни радник.

На Филолошком факултету дипломирао је 1963. године, магистрирао две године касније и докторирао је 1972. године. Био је члан Одбора за историју књижевности и члан Одбора за народну књижевност САНУ.

У својој дугогодишњој каријери био је и директор Института за књижевност и уметност у Београду, члан УО Матице српске, члан УО Андрићеве задужбине и Задужбине „Доситеј Обрадовић“, а потом и председник Скупштине Вукове задужбине.
Уз свој рад из области историје и теорије књижевности, историје српског језика и уређивање књижевних часописа објавио је и две збирке песама „Кроз прстен јабуку“ и „Кирвај“, 10 романа, међу којима су „Трећи коњ“, „Глува лађа“, „Луди песак”, „Иду Немци”, „Делта“, „Цегер пун љубави”, као и књиге приповедака „Свакодневно хватање веверице“, „Десети за молитву“, „Сеновите приче“…

Објавио је и више од 10 књига посвећених народној књижевности, прози српских приповедача, историји српског језика, а приредио је и више издања и антологија домаће књижевности.