Милада Паулова

Милада Паулова (2. новембра 1891. – 17. јануара 1970.), чешка историчарка и византолог и прва жена професор на Карловом универзитету у Прагу.


Студирала је историју и географију на Академији уметности на Карловом Универзитету, а докторирала је филозофске науке 1918. године. Након доктората радила је у прашкој Универзитетској библиотеци (1919–35), а потом као универзитетски професор на Катедри за византологију и историју словенских народа Филозофскога факултета у Прагу (1935–61). Паулова је 1925. године постала професор сарадник и тако постала прва жена у Чехословачкој која је
стекла ту титулу. За ванредног професора именована је 1934, а 1945. је изабрана за редовног професора.

Посебно се бавила историјом источне Европе и објавила је много радова из те области.

Њенa најважније дела су Jugoslavenski odbor: (povijest jugoslavenske emigracije za svjetskog rata od 1914–1918), 1925, и Dějiny Mafe: odboj Čechů a Jihoslovanů za světové války 1914–1918, I–II, 1937–39, (Историја мафије: отпор Чеха и Југословена у време светскога рата 1914–1918, I–II, 1937–39)

Југословенски одбор
Повест југословенске емиграције у време Првог светског рата 1914–1918