Мејбел Синклер Стобарт

Једна од готово заборављених, а веома заслужних жена из велике групе Самарићанки које су дошле у Србију, била је и једна необична жена – госпођа Мејбел Синклер Стобарт, која је када је дошла у Србију имала 53 године.

Неко време је руководила радом енглеске болнице у Бриселу, а по паду Белгије била је заробљена и осуђена на смрт као енглески шпијун, али се некако извукла.

У априлу 1915. године кренула је са својом јединицом за Србију. Добили су распоред у Крагујевцу.

Госпођа Стобарт је била пријатно изненађена српским официрима са којима се често сретала. Имала је лепо мишљење и о Србима пацијентима болнице.

Била је веома прилагодљива и прихватила је обичаје средине, учила је и српски језик, а знала је често увече да слуша и гуслара који је свирао и певао јуначке песме.

Описала је и коло за које је рекла да је, као и српска музика и српска књижевност, одржало дух српске трагичне историје.