Марина Николић

Марина Николић, виши је научни сарадник Института за српски језик САНУ и ванредни професор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, рођена је 1982. године у Пожаревцу. Завршила је основне студије на Филозофском факултету у Новом Саду, на групи за Српски језик и књижевност (2005), магистрирала на Филолошком факултету у Београду са тезом Теорија језичке културе у србистици и славистици (2008), где је и докторирала одбранивши тезу под насловом Категорија степена у систему сложених реченица савременог српског књижевног језика (2012). Боравила је на студијским усавршавањима у Русији и Немачкој.

Од 2008. године запослена је на пројекту Опис и стандардизација савременог српског језика, а од јануара 2020. године руководи Одсеком за стандардни језик Института за српски језик САНУ. Запослена је и на Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици од 2014. године, најпре као доцент, а од 2019. године као ванредни професор.

Николић је члан уредништва часописа Наш језик, члан Комисије за синтаксу Одбора за стандардизацију српског језика, те члан Матице српске. Учесник је више домаћих и међународних пројеката, а координатор је Лингвистичког семинара у НОКЦ „Вук Караџић“ Тршићу Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик (2018–2022).

Бави се синтаксом и језичком културом и из тих области објавила је више студија и научних радова, као и две монографије Теорија језичке културе (2010) и Категорија степена у српском језику (2014) и један приручник Сводни регистар питања из српске говорне културе (2010). Један је од оснивача портала за неговање језичке културе Језикофил, коаутор књиге Језикофил (2016) и коуредник књиге Језик око нас (2019), коаутор монографије Српски јавни дискурс у пандемији (2022).