Марина Милић Радовић

Марина Милић Радовић рођена је у Новом Саду, где је са петнаест година уписала Академију уметности на катедри за клавир у класи професора Евгенија Тимакина.

Након само годину дана, као најмлађа студенткиња Академије, Марина је била солисткиња на отварању Војвођанске филхармоније, под диригентском палицом Илмара Лапшина. Дипломирала је у класи професора Арба Валдме, да би са деветнаест  година отишла у Лондон, на усавршавање као једина студенткиња Џона Лила на  Краљевском музичком колеџу.

Звање магистра стекла је на Катедри за клавир Академије уметности у Новом Саду, у класи професорке Јокут Михаиловић 1987. године. Као Би-би-си уметница Радија 3 снимила је више сати музике, од тога се издваја 60 минута српске клавирске музике.

Својим  невероватним  ентузијазмом Марина је 1991. године у Лондону успела да оснује и региструје  Фондацију „Лаза Костић“, чији је циљ промовисање српске културе и традиције у свету на највишем нивоу.

У рад Фондације „Лаза Костић” укључени су угледни српски уметници попут Матије Бећковића, Милана Миладиновића, Милице Стојадиновић, Боре Драшковића, Никите Миливојевића, Бориса Лијешевића, Ивана Клеменца, Боре Дугића, Атиле Капитања, као и истакнути студенти и млади уметници на почетку каријере.

Водећи се чињеницом да се Лаза Костић 50 година бавио Шекспиром, организовао прославу тристогодишњице његовог рођења, на Балкану поставио први пут на сцену комад Вилијема Шекспира, Фонд је поставио плочу на Глоуб театру са именом Лазе Костића.

Реализација највећег пројекта у историји постојања овог Фонда је копродукција представе Хенри Шести са Глоуб театром и Народним позориштем у мају месецу 2012. на  Културној олимпијади уочи спортске Олимпијаде у Лондону, у режији Никите Миливојевића, за коју је музику написао Бора Дугић.