Марија Марковић

Марија Марковић је рођена 15. јула 1978. године у Кораћици. Основну школу, као најбољи ђак у генерацији, и гимназију, као носилац Вукове дипломе, завршила је у Младеновцу. Школске 1997/98. уписала је Шумарски факултет, Одсек за пејзажну архитектуру. Дипломирала је у јуну 2002. године са просечном оценом 9,45 и изабрана за најбољег студента на Одсеку за пејзажну архитектуру. Исте године је добила награду Фонда краљевског дома Карађорђевић као најбољи студент завршне године Шумарског факултета. Последипломске (магистарске) студије уписала је школске 2002/03. на Шумарском факултету и положила испите просечном оценом 10,00. Магистарски рад под називом „Могућност размножавања врсте Dianthus deltoides L. методом микропропагације” одбранила је у марту 2008. године. Докторску дисертацију под насловом „Размножавање неких угрожених врста каранфила (Dianthus L.) методом микропропагације” одбранила је 2014. године. У звање доцента изабрана је у фебруару 2015. године. Ангажована је на предметима основних, мастер и докторских студија. Била је члан комисије за одбрану преко 60 дипломских и мастер радова. Од 2004. године као истраживач ангажована је на више научноистраживачких пројеката и до сада је објавила и саопштила преко 50 радова. Као коаутор, написала је два универзитетска уџбеника. Учествовала је у програмима перманентног образовања, била је ментор на програму националне службе за запошљавање, за стручно усавршавање практиканата у Лабораторији за културу ткива Шумарског факултета. Поред тога, више пута је била председник или члан жирија за оцену цветних аранжмана, квалитета садног материјала или уређења штандова учесника на фестивалима цвећа у Пожаревцу и Липолисту. Успешно сарађује са колегама из других научно-истраживачких институција у земљи и иностранству. Члан је Удружењa за пејзажну хортикултуру Србије, УПХС, Америчког удружења за хортикултуру („Аmerican Society for Horticultural Science”). Говори енглески, француски и служи се персијским језиком.

Образовни ресурси у пограничју источне и југоисточне Србије (књ. 21)
Потреба за очувањем традиције и добре педагошке праксе данас је често извор критика и захтева да се у актуелној форми школског система сачувају елементи који [...]