Марија Ђинђић

Марија Ђинђић, виши је научни сарадник Института за српски језик САНУ. На
Филолошком факултету у Београду дипломирала је на Групи за турски језик и
књижевност (1995), а на истом факултету је из уже научне области Српски језик
одбранила магистарски рад под насловом „Турцизми у српској терминологији коњарства“, (2002), као и докторску дисертацију под насловом „Турцизми у савременом српском књижевном језику (семантичко-деривациона анализа)“ (2014).

Од 1999. године ради у Институту за српски језик САНУ, на одсеку (раније пројекту)
Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника САНУ. Од
децембра 2001. године до краја јануара 2006. године радила је у Амбасади Србије и Црне Горе у Анкари као преводилац-кореспондент. Од фебруара 2006. године поново ради у Институту за српски језик САНУ. У звање „помоћни редактор“ унапређена је 2013. године, а у звање „редактор“ 2016. године. Истовремено је била и стручни консултант за турцизме у 16, 18, 19, 20. и 21. тому Речника САНУ.

Бави се проучавањима контактолошких питања која се тичу турског и српског језика, првенствено турцизмима. Аутор је монографије Yeni Türkçe Sırpça Sözlük (2014), до сада најобимнијег турско-српског речника и коаутор монографије Саборно гробље у Сентандреји : прошлост и натписи (2012).

Члан је уредништва у часописима Prevodilac (Београд), Komunikacija i kultura (Београд) и Kulturni studia (Праг). Члан је Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒), као и члан Управног одбора Института за српски језик САНУ (2017‒). Дописни је члан Турског лингвистичког друштва, највише лингвистичке институције у Турској (2020‒).