Ладислав Чањи

Ладислав Чањи (1961, Сремскa Митровицa), дипломирао је Словачки језик и књижевност на Катедри словакистике Филозофског факултета у Новом Саду. Радио је као учитељ словачког језика у основној школи у Ердевику и као новинар словачке редакције ТВ Нови Сад. У периоду од 1993. до 2009. је живео у Братислави. Био је професор на приватној Славенској гимназији у Братислави, научни радник у Центру за Словаке у дијаспори a oд 2007. до 2009. је радио на Министарству културе Словачке Републике. Након повратка из иностранства је био секретар у Националном савету словачке националне мањине. Сада ради у Заводу за културу војвођанских Словака у Новом Саду.

Објавио је збирке песама: Глосолалија (Glosolália, 1992), Пропаст храма (Zánik chrámu, 1997), Након љубави (Po milovaní, 2004), Камен на длану (Kameň na dlani, 2005), Соба о којој кућа ћути (Izba o ktorej dom mlčí, 2015), Ветровит псалам (Veterný žalm, 2017), Ни пепео ти неће замести траг (2018), Девет кругова ноћи (Deväť kruhov noci, 2019).

Био је коаутор неколико антологија, монографија и зборника научних радова. Живи и ствара у Бачком Петровцу.