Камиј Фери-Пизани

Камиј Фери-Пизани је рођен 1885. године у месту Ган код градића По (Pau), у југозападној Француској, на обронцима Пиринеја. Био је син генерала Камија Фери-Пизанија (1819–1893) који се 1881. оженио са Жан Д’Бертолди (1856–1932), од које је био тридесет седам година старији. По мајци је био нећак Жорж Санд, док је по оцу био потомак војсковође и политичара Жан-Батист Журдана, кога је 1804. Наполеон уздигао у ред царског маршала. Родбинске везе са Жорж Санд, као и свест о припадности царској, бонапартистичкој аристократији утицали су на Фери-Пизанија да се веома млад посвети литерарној каријери.

Дошавши у Париз, на студијама се самостално издржавао пишући романе и мање позоришне комаде. У једном од својих првих романа, карактеристичног наслова Перверзњаци, Фери-Пизани, тада осамнаестогодишњак, описује закулисна дешавања у једном интернату који је окупљао ученике државних гимназија. Књижевна критика је сматрала да ће овај роман изазвати полемике у друштву јер је представљао „речиту и узнемиравајућу оптужбу“ против француског државног образовања.
Као писац позоришних комада дебитовао је 1910. године, у позоришту Молијер, са представом Жена и маска за коју је добио стимулишућу критику. Уверен да ће најбољу инспирацију за писање добити ако проживљава догађаје из живота, посећивао је кругове париске проституције. У њима се 1912. године везао за једну даму, и пошто се убрзо разишао од ње, у бесу је пуцао из пиштоља на њеног новог пратиоца кога није погодио, али је због тога осуђен на осам месеци затвора.

У једном периоду свог младалачког живота, био је везан за „Лигу људског препорода“ француског анархистичког педагога Пола Робана (1837–1912) који се залагао за контролу раста становништва на земљи. У организацији Лиге, Фери-Пизани је присуствовао једној конференцији у Паризу названој „Имајмо мало деце“. Поред тога, говорио је неко лико језика и пуно путовао. У Аргентину је ишао бродом преко океана што је оставило снажан утисак на њега. На почетку Првог светског рата, са 29 година, имао је дакле значајно животно и литерарно искуство.

Када је у октобру 1915. године прешао грчко-српску границу, Фери-Пизани је већ познавао Србију и Србе. У тој земљи захваћеној ратним сукобима и заразним болестима боравио је претходно барем у два наврата: у децембру 1914, после Колубарске битке и у априлу 1915, за време примирја (јануар–октобар 1915), док је још увек трајала епидемија тифуса. Приликом тих боравака, био је примљен код војводе Путника коме се дивио, о чему је оставио сведочанства у дневним листовима Journal из Париза и Soleil du Midi из Марсеја. Заједно са једним сведочанством о српском војводи из фебруара 1915.14 у претежно дефетистичком дневном листу L’Eclair, ови текстови су објављени јула 1915. у на глашено католичком часопису La Grande guerre du XXe siècle посвећеном рату који је трајао. У међувремену, у мају 1915, боравио је на дарданелском ратишту где је за
марсејски лист пратио и савезничко искрцавање на Галипољу.

Српска драма Октобар 1915 – Март 1916.
У књизи коју је 1916. године, не без двосмислености насловио Српска драма, што алудира на људску драму у ратним условима као и на позоришни жанр, [...]