Јанко Вукотић

Јанко Вукотић рођен је 18. фебруара 1866. године на Чеву у Црној Гори, од оца сердара Станка, сенатора и члана Великог суда, и мајке Марице Мрваљевић.

Основну школу завршио је на Чеву, а пре поласка у Италију био је на школовању на Цетињу, где је, између осталог, учио и италијански језик. У Модени, у Италији, завршио је Војну академију као други у својој класи.

Током своје богате војне и политичке каријере је био 8. озрнићки сердар (1907), дивизијар (1914) Црногорске војске, председник владе, војни министар (1905, 1913) и начелник штаба Врховне команде (1913) Краљевине Црне Горе, генерал-ађутант краља Николе, армијски генерал (1926), члан Војног савета и ађутант краља Александра I Карађорђевића у војсци Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

У Првом балканском рату био је заповедник Источног одреда, а у Другом балканском рату је био на челу дивизије. На почетку Првог светског рата био је начелник црногорске Врховне команде, затим командант Херцеговачког одреда и Санџачке војске. За начелника Врховне команде је поново постављен 17. јануара 1916. После капитулације црногорске војске одведен је у заробљеништво. Од 1919. године је примљен у Југословенску војску, а 1926. је унапређен у чин армијског генерала.

Умро је 4. фебруара 1927. године у Београду, где је и сахрањен, уз војне почасти.

Успомене из три рата
VII коло Едиције СРБИЈА 1914–1918 Сердар Јанко Вукотић сматран је за најуспешнијег црногорског бригадира. Па ипак, одређен је за команданта помоћних снага, названих Источни одред. [...]