Јанко Вукотић

Јанко Вукотић рођен је 18. фебруара 1866. године на Чеву у Црној Гори, од оца сердара Станка, сенатора и члана Великог суда, и мајке Марице Мрваљевић.

Основну школу завршио је на Чеву, а пре поласка у Италију био је на школовању на Цетињу, где је, између осталог, учио и италијански језик. У Модени, у Италији, завршио је Војну академију као други у својој класи.

Током своје богате војне и политичке каријере је био 8. озрнићки сердар (1907), дивизијар (1914) Црногорске војске, председник владе, војни министар (1905, 1913) и начелник штаба Врховне команде (1913) Краљевине Црне Горе, генерал-ађутант краља Николе, армијски генерал (1926), члан Војног савета и ађутант краља Александра I Карађорђевића у војсци Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

У Првом балканском рату био је заповедник Источног одреда, а у Другом балканском рату је био на челу дивизије. На почетку Првог светског рата био је начелник црногорске Врховне команде, затим командант Херцеговачког одреда и Санџачке војске. За начелника Врховне команде је поново постављен 17. јануара 1916. После капитулације црногорске војске одведен је у заробљеништво. Од 1919. године је примљен у Југословенску војску, а 1926. је унапређен у чин армијског генерала.

Умро је 4. фебруара 1927. године у Београду, где је и сахрањен, уз војне почасти.