Дара Ћурчија

Дара Ћурчија рођена је ратне 1942. године у Босанској Бојни, близу Велике Кладуше. Након четвртог разреда основне школе, заједно с мајком Миљом, Дара се доселила у Будимце, недалеко од Нашица. Тамо је завршила пети и шести разред. Готово две године живела је код тетке у Вишњићеву, потом одлази у Сењ да настави прекинуто школовање. У Сењу је завршила седми и осми разред, а потом уписала петогодишњу Учитељску школу у Осијеку (1959 – 1964). Као млада учитељица истакнула се у раду с децом у Будимцима, свом првом радном месту.

Уз рад је завршила студије хрватскосрпскога језика и разредне наставе на Педагошкој академији у Пакрацу. Била је у браку с наставником и песником Миланом Ћурчијом, сином познате славонске народне казивачице Марије Ћурчије Радивојевић.

Од 1970. године Милан и Дара радили су у Основној школи „Никола Миљановић Караула“  у Воћину.

Предавала је хрватскосрпски, односно хрватски или српски језик те водила рецитаторску, драмску и литерарну групу. Њени ученици и ученице остваривали су изврсна постигнућа на локалним и регионалним смотрама. Иницирала је покретање школског листа „Воћинац“, а у њему су ђаци објављивали своје литерарне радове.

Била је узорна грађанка и друштвено-политички радник. Због резултата, постигнутих у просветном и друштвено-политичком дјеловању, Дара је добила признања општина Нашице и Подравске Слатине. Примила је и престижно признање „Најдражи учитељ“ на нивоу целе ондашње Југославије.

Неко време Дара је живела у Станишинцима на Гочу. Потом је примљена на радно место учитељице разредне наставе у Негославцима. Од септембра 1995. године радила је у основној школи у Ердевику, као наставница српскога језика. Тамо је водила драмску групу и учествовала у покретању школског листа „Ђачко перо“. Пензионисала се је 2002. године.

Објавила је збирку песама „Теби, Воћинко моја“ (2015) у издању Књижевног друштва „Свети Сава“ из Београда.

Њени ликовни радови представљени су јавности изложбом „Мој свет акварела“ 2011. године, што су пропратиле и „Шидске новине”.