Дака Поповић

Свој животни пут Дака Поповић је започео 1886. године као треће рођено дете у породици новосадских баштована – бостанџија који су живели око Алмашке цркве. Као одличан ђак у основној школи успева да добије школску стипендију Задужбине инжењера Луке Милановића и његове сестре Марије Петровић, којом је управљала новосадска црквена општина. Као гимназијалац у Сегедину активно се бавио спортом, надметао се у атлетским дисциплинама скок у вис и бацање кугле.

После одслуженог војног рока вратио се студијама Политехнике које је завршио школске 1912/13. године. Био је председник Кола младих Срба.  Учествовао је у Првом светском рату.

Својим делима Дака Поповић се још за живота уписао у ред значајних личности војвођанских простора. Његова градитељска дела остала су пред поколењима његов најлепши споменик. Скривена од јавности, па чак и од већег дела стручних кругова, остала је његова историографска делатност, о којој никада није изречен вредносни суд. Политичка биографија Даке Поповића се поклапала са многим биографима његових саврменика, који су безрезервно прихватили политику краља Александра I Карађорђевића.

Дака Поповић је умро 17. фебруара 1967. године у Новом Саду, сахрањен је у породичној гробници на Алмашком гробљу, да би касније био пренет на Ново гробље.

 

Сећања Даке Поповића
Читајући странице аутобиографског рукописа Сећања Давида Даке Поповића упознајемо једну личност са изузетно богатим друштвено-политичким животом. Рођен у Аустро-Угарској монархији, своје најплодоносније дане је проживео [...]