Александар Тишма

Александар Тишма (1924., Хоргош — 2003., Нови Сад) био је југословенски и српски писац и песник. У његовим делима највише су заступљене лирске песме, затим романи и новеле.

Основну школу и гимназију је завршио у Новом Саду. Матурирао је 1942. године након чега одлази на студије економије, а затим романистике у Будимпешту.

Запослио се као новинар у Новом Саду, у „Слободној Војводини“, а затим, 1947. године, у Београду, у „Борби“. На београдском Филозофском факултету 1954. године дипломирао је англистику.

Од 1949. је живео у Новом Саду и радио у издавачком предузећу „Матица српска“, најпре као секретар, а после и као уредник. Био је уредник Летописа Матице српске у периоду од 1969. до 1973. године.

Добитник је више награда за прозу, поезију и преводилаштво. Носилац је: Бранкове награде (1957), Октобарске награде Новог Сада (1966), Нолитове награде (1977), Нинове награде (1977), награде Народне библиотеке Србије (1978), награде Szirmai Karoly (1977, 1979), Андрићеве награде (1979), награде Лајпцишког сајма за европско разумевање (1995), Аустријске државне награде за европску књижевност (1995), француског Ордена витеза националног реда за заслуге (1997).