Александар С. Недок

Александар Недок рођен је у Београду 10. септембра 1925. године. Основну школу учио је у Ваљеву и Београду, Прву мушку гимназију и Медицински факултет у Београду. Специјалиста је интерне медицине, примаријус и доктор медицинских наука Београдског универзитета, научни саветник београдског Медицинског факултета.

Био је оснивач прве српске Коронарне јединице, начелник Интерног одељења, директор болнице „Свети Сава“ и први начелник Ургентне кардиологије у Ургентном центру Србије у Београду.

Редовни је члан Академије медицинских наука СЛД и Академије наука у Њујорку.

Носилац је два Ордена рада: Сребрног и Златног, Медаље заслуге за народ и Медаље „30 година ЈНА“, Повеље и Великог печата Српског лекарског друштва, Прве и Друге награде Фондације „Драгојло Дудић“ за публицистику. Носилац је награде за животно дело и развој српске медицинске историографије „Др Владан Ђорђевић“ Секције за историју медицине Српског лекарског друштва.

Поред великог броја радова из времена активног лекарског живота, настављач је списатељске традиције др Владана Ђорђевића, којом је заокружена целина историје српског војног санитета у виду седам тематских монографских целина које покривају период од 1886. до 1918. године.

Швајцарски лекари у Србији у време балканских и Великог рата 1912–1915
Како је Швајцарска помогла Србији? Швајцарски лекари – колико дугујемо њиховој племенитости?   Данас у већ прилично обилној тековини, услед пробуђене заинтересованости последњих деценија да [...]
Српски војни санитет (од Цера до Целовца, јул 1914 – јун 1919)
РЕЧ ПИСЦА ЧИТАОЦУ Драги читаоче, Пред Тобом је обиман текст о учешћу лекара и медицинара, српских и страних (добровољних, у мисијама или заробљених) у Великом [...]
Рат Србије са Аустроугарском 1914.
Рад српског војног санитета Све чиме се Србија са oкo четири милиона становника могла супротставити Царевини од 52.500.000 становника, било је 11 пешадијских дивизија (6 [...]
Видо
Голгота Србије Ова књига посвећена је трагедији српских регрута – недозрелој и недосањаној генерацији, која је небригом оних који су о томе имали да брину [...]