Швајцарски лекари у Србији у време балканских и Великог рата 1912–1915
Како је Швајцарска помогла Србији?
Швајцарски лекари – колико дугујемо њиховој племенитости?
Данас у већ прилично обилној тековини, услед пробуђене заинтересованости последњих деценија да се осветли санитетска прошлост српског народа у бурним временима XX века и страно учешће у њима, видно је изостало освртање на удео швајцарских лекара у помоћи рањеницима и болесницима током балканских ратова (српско-турски 1912/13. и српско-бугарски 1913) и првога дела Великог рата 1914/15, и са друге стране чињеница да и данас од њих имамо сачувана врло вредна и жива сведочења у виду објављених и сачуваних радова по часописима и монографијама, што није био случај са учесницима из других неутралних и савезничких држава.
Читалац ће у деловима овога „колажа” имати прилике да се упозна и са делатностима хуманитараца лекара, медицинских сестара и болничара потеклих из те и такве Швајцарске и да из њихових писаних радова сазна појединости о томе, а на крају и са њиховим личним биографијама које сам успео да сложим, уз жал што су нам неки од њих остали персонално непознати упркос труду да се до њих дође блиско личним контактом са колегама из Швајцарске или увидом у швајцарске лексиконе.
И најзад, што се Србије тиче, швајцарски лекари који су у њој радили у ратно време, одржали су по повратку у Швајцарску обиље јавних и стручних предавања у више места.
Надам се да ће се читалац сложити, да су ови племенити људи, највећим делом на почетку своје лекарске каријере, дошли у цивилизацијски потпуно непознату средину која се нашла у ратним ковитлацима и да су јој несебично давали све што су знали и могли.
И данас је непознато колико је тачно тих људи и жена било, наводе се два оквирна податка, први за балканске ратове (око 40 лекара) и свеукупно (преко 70). Из ове књиге читалац ће упознати део њих.
Александар С. Недок
Александар Недок рођен је у Београду 10. септембра 1925. године. Основну школу учио је у Ваљеву и Београду, Прву мушку гимназију и Медицински факултет у Београду. Специјалиста је интерне медицине, примаријус и доктор медицинских наука Београдског универзитета, научни саветник београдског Медицинског факултета.
Био је оснивач прве српске Коронарне јединице, начелник Интерног одељења, директор болнице „Свети Сава“ и први начелник Ургентне кардиологије у Ургентном центру Србије у Београду.
Редовни је члан Академије медицинских наука СЛД и Академије наука у Њујорку.
Носилац је два Ордена рада: Сребрног и Златног, Медаље заслуге за народ и Медаље „30 година ЈНА“, Повеље и Великог печата Српског лекарског друштва, Прве и Друге награде Фондације „Драгојло Дудић“ за публицистику. Носилац је награде за животно дело и развој српске медицинске историографије „Др Владан Ђорђевић“ Секције за историју медицине Српског лекарског друштва.
Поред великог броја радова из времена активног лекарског живота, настављач је списатељске традиције др Владана Ђорђевића, којом је заокружена целина историје српског војног санитета у виду седам тематских монографских целина које покривају период од 1886. до 1918. године.
Још нема коментара.