Швајцарци о Србима и Србији у Првом светском рату 1914–1918

Шифра производа: 30613
Швајцарци о Србима и Србији у Првом светском рату 1914–1918
Преузмите одломак:
Број страна / Повез / Писмо:
800 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 21 cm
ИСБН: 978-86-515-2014-6
Година издавања: 2022.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, РТС

Цена: 2,880.00 RSDЦена са попустом: 1,728.00 RSD

Познавање једног народа и његове културе и државе почиње од појединаца, људи чији дух стреми ка непознатом, односно побуда за испуњењем неког циља. Из појединачних посета страним земљама обично се рађа, и с временом све више јача, и интересовање за односе међу њиховим народима, па тако, на крају, долази и до успостављања првих сусрета двеју држава.
Историјски односи између српског и швајцарског народа били су одувек пријатељски. Швајцарска је у XIX веку била модерна парламентарна демократија и либерална земља, са развијеним друштвеним односима и високом стопом развоја. Посебно је било напредно више и високо школство. У њеним највећим градовима постојали су универзитети на којима су студирали многи познати људи из света.
Своје истраживање о односима Срба и Швајцараца у прошлости усмерио сам на временски период између 1850. и 1918. године. Као историчар књижевности, знао сам да су у Швајцарској студирали Јован Дучић, Јован Скерлић, Слободан Јовановић и многи други српски интелектуалци, па сам прво желео да истражим колико се српских младића школовало у Швајцарској. Прегледао сам све полугодишње и годишње службене извештаје, билтене обима до стотинак страна, са шест највећих универзитета. Требало је брижљиво прелистати преко осамсто споменутих књижица. На Универзитету у Цириху прегледао сам и уписнице за око двеста педесет студената. Напослетку сам утврдио да је до краја 1918. на универзитетима у Швајцарској студирало преко осам стотина српских младића и девојака. Пре мојих истраживања, о српским академцима знало се само да је у овој земљи студирало највише тристотинак високошколаца. То ме је охрабрило, па сам прегледао готово све бројеве дневних листова Лозанска газета (Gazette de Lausanne) и Женевске новине, који су излазили од 1850. до 1918. године. Овај посао сам обављао континуирано више година. Оба листа излазила су свакодневно, изузев недељом. Успут сам прегледао и мањи број разних периодичних издања – часописа, ревија и сл. Све што сам нашао, забележио сам, мањи број текстова копирао, а сасвим кратке вести преписао. Тако сам сакупио историјску грађу о ратовима Србије против Турака, Бугара, Аустроугара и Немаца из споменута два дневна листа који су излазили у романској Швајцарској.

 

Аутор

Живко В. Марковић

Живко В. Марковић (1947) магистрирао je књижевно-историјске науке на Филозофском факултету у Новом Саду, радио као библиотекар Шабачке библиотеке (1971–1991), управник Српске школе у Швајцарској 1994–1997 и професор у истој установи (1991–2012).

Аутор је и приређивач више књига и новина: Проблем оснивања српских штампарија у 18. веку, Карађорђева Србија (2005), Ратни извештаји Арчибалда Рајса (у сарадњи са Миланом Старчевићем, 2014), 100 година Срба и Швајцараца (2016), Срби у Швајцарској – 1864–1918 (у два тома), Швајцарци о Србима и Србији у Првом светском рату (1914–1918) (2022).
Уредник је Завештања – Зборника поезије и прозе (2008) и билтена Никола Тесла (1992), дописник листова и часописа Вести, Франкфурт, Вукова задужбина, Београд, Књижевне новине и др.

Делегат Скупштине дијаспоре био је 2010–2014. године.
Организатор је и сарадник више српских културних друштава у Швајцарској.

Будите први који ће написати рецензију “Швајцарци о Србима и Србији у Првом светском рату 1914–1918”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.

Можда ће вам се свидети …