Ратни дневник 1915–1917
Шифра производа: 30596
Преузмите одломак: 
Едицијe: IX коло, Историја, Србија 1914-1918
Аутори: Богољуб Константиновић, Жарко Димић
Број страна / Повез / Писмо:
180 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-2003-0
Година издавања: 2022.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, РТС
Цена: 1,150.00 RSDЦена са попустом: 977.50 RSD
Ратни дневник карловачког Србина – аустроугарског војника Богољуба Константиновића (1915–1917)
Приредио Жарко Димић
Средином јуна 1915. године Богољуб Константиновић позван је од стране аустроугарских војних власти у војску. Од почетка „војевања“ Богољуб је почео да води дневник о ономе што је сматрао значајним догађајима из војничке свакодневнице. Интересантно је да се на његовој војничкој фотографији из Великog Варадинa, на левом џепу војничке блузе назире ова свешчица и оловка.
Ова бележница не доноси директне ратне извештаје са фронта, већ носи причу једног Србина, аустроугарског војника, који је тада имао око 38 година. Писац је очито пратио вести са фронта из аустроугарских извора, коментаришући их и покушавајући да опише и атмосферу простора где се и сам налазио. Читалац ће сазнати и да је Богољуб често био на боловању, да се бавио неким позадинским пословима. Приметићемо ауторову систематичност у праћењу времена као и везама са најужим члановима породице и блиским везама са пријатељима из Карловаца. Овде се очитује велики значај чврстих и патријархалних породица, редовна комуникација између браће, сестре и мајке, њихова финансијска подршка, као и уредно вођење организације и утрошка новца који добија од куће.Богољуб је водио интензивну преписку са свим члановима своје породице. Ово је леп пример односа између најближих рођака у најтежим временима какав је рат.
Аустроугарске војне власти нису биле баш благонаклоне и нису имале превише поверења у Србе. Тако Богољуб описује своје догађаје из свакодневице, разне невоље са којима се сусреће, пажљиво ослушкује дешавања на ратишту, изражава своја позитивна надања. Записује шта се дешава у рату из угла аустроугарске штампе и војске. Изложен је разним шиканирањима, војним вежбама, преживљавању и уопште о атмосфери и прикривеним осећањима једног Србина који у туђој војсци ратује против свог народа и своје руске православне браће.
Богољуб Константиновић
Богољуб Константиновић рођен је 20. септембра 1877. године у Чортановцима. Основну школу и гимназију је завршио у Сремским Карловцима, а потом је уписао Вишу техничку школу у Бечу, али је није завршио. Као што се може видети из сачуване преписке на релацији Беч–Карловци његово дуготрајно студирање, изискивало је и прилична материјална средства па је породица константно била у дуговима. Истицао се као изразито талентован ученик у предмету цртања.
Бавио се проналазаштвом, чак је и пријавио неколико патената, али без успеха. Поред тога, захваљујући свом цртачком таленту и знању, израђивао је грађевинске нацрте за куће и качаре. Између осталих, сачинио је и нацрт за објекат Пиваре у карловачком Горњем крају тик изнад моста на Пивари са леве стране који постоји и данас. Године 1934. ступа у преписку са америчким конзулатом у Београду и Заводом за патенте у Америци.
Писао је и Михајлу Пупину на универзитету Колумбија тражећи од њега новчану помоћ. Јован Кајганић, Пупинов секретар, уљудно му је одговорио да Пупин нема обичај да пружа такву врсту помоћи. Богољуб наставља са овом својом активношћу и углавном ради изуме за аутомобилску и авио индустрију (диференцијале и каросерије). Конструисао је свећицу за бензинске моторе која производи осам варница.
Богољуб Константиновић се никада није женио и није имао директних потомака. Преминуо је 25. септембра 1950. године у Сремским Карловцима, а сахрањен је на Чератском гробљу у породичној гробници. Иза њега је остао значајан, али јавности непознат опус уметничког рада чему он за живота није придавао готово никакав значај.
Жарко Димић
Жарко Димић рођен је 10. марта 1962. године. Основну школу и Карловачку гимназију завршио у Сремским Карловцима. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду, на групи за Историју. Поред низа студија и стручних прилога објавио је и књиге и историографије те приредио бројне монографије о знаменитим догађајима и личностима, углавном везаним за Сремске Карловце.
Поред научног, Жарко Димић бави се и књижевним стваралаштвом. Објавио је више збирки поезије, антологије анегдота, прозне књиге. Поезија му је превођена на италијански, енглески, руски и мађарски језик.
Добитник је бројних награда и признања међу којима су од важнијих Специјална награда за поезију на 15. уметничком фестивалу медитерана у Конверсану (Италија), 2002, Јубиларни крст генерала Петра Николајевића Врангела (Санкт Петербург), 2007… Руски патријарх московски и целе Русије Алексеј доделио му је орден Руске православне цркве Преподобног Сергеја Радоњешкога III степена, 2008. Добитник је Вукове награде Културно просветне заједнице Србије, 2009., носилац је медаље ФЕДОРОВ и Витешког крста који додељује међународна асоцијација витезова са седиштем у Москви за свеукупни досадашњи рад на очувању националних вредности и православне традиције 2010, као и Награде АРС Академије за животно дело у развоју културе и духовног наслеђа, 2018. Припао му је Орден Вожда Ђорђа Стратимировића, 2021 и награда Дејан Медаковић за књигу Карловачка гимназија, 2021.
До марта 2022. године др Жарко Димић је објавио преко 600 ауторских јединица из књижевности, историографије и историје уметности. Жарко Димић је добитник многобројних повеља и признања у земљи и иностранству и награда као носилац и покретач пројеката у култури и уметности.
Управник је Архива САНУ у Сремским Карловцима, где живи и ради.
Sanja – :
Priča o pojedincu i porodici za vreme rata. Priča o čoveku koji je bio prinuđen da ratuje protiv svog naroda. Kada su istorijske teme u pitanju, uvek je zanimljivo pročitati drugu stranu priče, onu o kojoj se ne uči u školi i koja često nije ni poznata javnosti. Ova knjiga donosi baš takvu priču.