Велика љубав
Шифра производа: 30541
Преузмите одломак: 
Својим кратким романом Велика љубав, Бала иступа као модерни Кафка. Кроз лик протагонисте Андрића, овог савременог нихилисте, Бала ће на специфичан начин опоменути, ако не свет, а оно бар доступни му микрокосмос, и мапирати све што је „искочило из зглоба“, па неће изоставити ни самог себе из те скупине погрешности. Меланхолију, магловитост и депресију свог лика, Бала вешто пресеца духовитим опаскама у монолозима актера, од којих сваки зрачи аутентичношћу.
Као контрапункт пасивном Андрићу, већ дубоко огрезлом у алкохолизам и депресију, Бала поставља Лауру, самохрану мајку, као оличење ентузијазма и борбе и приказује нам њихов покушај љубавне приче унапред осуђене на неуспех, али постављене тако да ипак остане она последња ставка у Пандориној кутији – нада.
Шта је велика љубав и у чему је налазимо? Ова синтагма, а уједно и наслов самог дела, остаје отворена за интерпретацију чак и након што дело прочитамо.
Са словачког превела Зденка Валент Белић
Бала
Бала је уметничко име под којим пише словачки писац Владимир Вала. Рођен је 1967. године у граду Нове Замки у Словачкој. Дипломирао је на Економском универзитету у Братислави и од тада ради у Окружној канцеларији у родном граду. Приче је почео да објављује 1992. године, углавном у часописима Dotyky и Literárny týždenník.
Дебитовао је збирком приповедака Лептокарија (1996), за коју је добио награду „Иван Краско“ и која је штампана у више од петнаест издања. Балина проза открива дубоки немир и страх од живота у свету препуном апсурда и спољних непријатеља. Аутор такође преиспитује (не)способност комуникације и усамљеност, коју уједно интерпретира као једини простор за аутентичност.
Јер, чак и јединство својствено чину љубави за аутора не представља ништа друго до „усамљеност удвоје“.
Његова друга књига, Outsideria (1997), роман сачињен од кртких прича, описује осећај суштинске изолације појединца, али и проблеме пишчевог ега. Међу другим
објављеним Балиним делима су и збирка кратке прозе Трудноћа (2000), те романи Тихи угао (2001), Unglik (2003), De la Cruz (2005), Stranger (2008) и књига аутофикцијске прозе У име оца (2011).
Маша – :
Када сам прочитала наслов дела, прво сам помислила да се можда ради о једном обичном љубавном роману, али ме је књига лепо изненадила. Рекла бих да централни мотив јесте љубав која покушава да успе упркос свим недаћама, али бих рекла да ово дело ипак прича једну веома занимљиву причу о животу обичног човека. Ситуације и дешавања описана у делу често срећемо у свакодневном животу – самохрана мајка, жена која даје апсолутно све од себе да себи и свом детету олакша живот, изгубљен човек којег једино још љубв може вратити на прави пут, и љубав између двоје људи која је можда од самога почетка била немогућа. Књига вредна читања. Заиста све похвале аутору.
Đorđe Đajić – :
Knjiga koja me je naterala da se zapitam – šta je to u stvari ljubav i šta kome ona predstavlja? Da li je nama velika ljubav posao kojim se bavimo, ljudi oko nas, naš kućni ljubimac..? Volim knjige koje me nateraju da se zamislim i ova knjiga je upravo jedna od njih. Dopada mi se način na koji autor prikazuje život glavnog lika, ali i to da u njegov život uvodi Lauru, osobu koja mu možda može pomoći da drugačije vidi život oko sebe. Ovu knjigu od srca preporučujem.
Александра – :
Мала књига са великом поруком и вечитим питањем – шта је то велика љубав? Ликови који су сушта супротност, а опет између њих се роди љубав. Меланхоличну и готово депресивну атмосферу која окружује протагонисту, аутор разбија честим хумористичним опаскама које уносе мало смеха и светлости. Писац овде не говори само о једној љубавној причи и тешком животу, већ и о свету, како живимо и шта смо као друштво постали. Не знам зашто, али по мени ова књига говори и о томе да нисмо сви безгрешни и да нам без обзира на све живот употпуњује љубав – шта год она коме претстављала.