Селфи на мосту
Збирка Селфи на мосту садржи три групе текстова: прозне минијатуре, приповетке и хибридну прозу. Текстови су написани у једном даху, а на крају сваког назначено је место и датум када је текст настао. Кроз ове приче видимо ауторов поглед на свет, на природу и на људе и жене поникле у веома различитим поднебљима и културама. Наићи ћемо на текстове путописних и дневничких елемената, али и оне који доносе не само књижевне (фиктивне) и дневничке компоненте, него и историјске, политичке и документарне.
„Пред читаоцима је сада друга књига приповедака и прозних текстова Конечног, коју са задовољством објављује „Прометеј“. Сви текстови су написани у релативно кратком периоду, од краја 2014. до краја 2017. године и сви, сем једног (најкраћег), веома брзо су објављени у угледним часописима у Србији (Кораци, Књижевне новине, Бдење, Златна греда, Летопис Матице српске). Као и приповетке у претходној збирци Атиф, и, уосталом, песнички и драмски опус Конечног, његови нови радови одликују се повременом наклоношћу ка апстрактном и филозофском. Овде ћу дати себи слободу да цитирам своје мишљење о збирци Атиф, које је дословно релевантно и за нову збирку Селфи на мосту: „Међутим, за разлику од своје поезије, у приповеткама се Конечни у великој мери оријентисао на конкретне животне теме и танане, емотивне и еротске људске односе, мада неке од тема очигледно потпадају под рубрику ‘велике’. Ту ће читалац наћи и богатство упечатљивих портрета људи и жена у невероватним различитим околностима, понекад надреалним, не само у Србији, него и у ‘целом свету’.“ Поврх пожељног тематског и емотивног континуитета са претходном збирком, два нова рада – од којих је један дужи, завршен тек октобра 2017. године – уводе, чини се, нове књижевне облике у српску прозу.
Зоран Колунџија
Владимир Конечни
Рођен у Београду, Владимир Конечни је српског, аустријског и чешког порекла. Он је песник, писац драмских текстова и аутор многих новела.
Од ране младости пише на три језика и објављује у Србији, европским земљама и САД. Бави се уметничком фотографијом, самосталним изложбама у Београду, Калифорнији и другде.
Од 1973, кад је докторирао когнитивну психологију на Универзитету у Торонту, Конечни је редовни професор на Калифорнијском универзитету. Одржао је предавања о својим истраживањима на скоро две стотине универзитета на свим континентима и добитник је изузетно значајне Гугенхајмове награде за истраживања у Бразилу и Папуи.
Конечни је од раног детињства заљубљен у планине, морску воду и шах. Као двогодишњак је уз помоћ мајке и две тикве научио да плива у Дубровнику, а са родитељима се као шестогодишњак пео на Копаоник и Триглав. Као десетогодишњака, отац, професор интерне медицине, једва га је извлачио из задимљених просторија, а „Глига”, велемајстор Глигорић, му је постао пријатељ.
Играо је „шуге” под сплавовима на Сави и редовно пливао на Локрум. Док није постао кратковид, био је ватерполиста, а касније урањао у огромне таласе у Калифорнији – што чини и сада! Увек су га фасцинирали чудни географски облици близу водених маса, нарочито ртови.
Још нема коментара.