Склапање књиге – пјесме и други крајеви приче
„Тата, ако су ово
Бисери српске књижевности,
шта је онда шкољка?“
– пита ме мој радознали првачић,
показујући кажипрстом високо
подигнуте десне руке,
скоро га додирујући, на ред
тврдоукоричених тамнозелених књига
са златним словима на хрбату.
„Језик, српски језик, сине мој“
– кажем му прећуткујући помисао
на не-уморног демона аналогије,
на море (тога) и зрно пијеска
које упада у љуштуру шкољке, на шкољку
која се брани омотавајући га седефом,
на бисер и, изван сваке метафоре,
на сина који обасјава оца
испуњавајући га непрестаном радошћу и бригом,
и успут га учи чистој, непатвореној поезији,
започињући је сам, и држећи му и водећи руку,
док предан као да исписује прва слова,
довршава пјесму, склапа књигу.
Милан Гарић
Милан Гарић (1955), пјесник и есејиста, основну школу и гимназију завршио је у Зеници. Дипломирао је на Филозофском факултету у Сарајеву на Одсјеку за филозофију и социологију.
Пише поезију, пјеснички ритмовану прозу, есеје, огледе и лирски интониране животописе, од којих су неки (Рембоа, Малармеа и Витгенштајна) духовнобиографски и арспоетички дијелови његових књига.
Књиге поезије: Екстатичне и друге реченице (Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, 2007), Тројица (Бесједа Бања Лука, Ars Libri, Београд, 2013), Повратак у Шарлвил (Бесједа, Бања Лука, 2017), Тренутак у Топлој (Агноста, Београд 2022), Разодијевање (Повеља, Каљево 2022).
Књиге есеја и огледа: Запис о Књизи (ЦКО Тешањ, 2019), Читајући пјеснике и поезију (Агноста, Београд, 2022).
Поезија и есејистика (укључујући и књигу Тројица под насловом Die Drei) му је превођена на њемачки.
Живи у Добоју.
Још нема коментара.