Потпис по води
Душану Кану је важан читалац, али и слушалац, односно онај ко је кроз песму апострофиран, а не само лице које говори.
Због дужине песама и дужине стихова сусрећемо се и с другим елементима епике, док се стихови ваљају као таласи Дунава. Песме су најчешће мање поеме, а све заједно као да се сливају, творећи својеврстан еп о љубави, описујући генезу односа два бића од митског тражења, преко налажења, до удаљавања и поновног приближавања. Победоносни коначни сусрет, мимо очекивања, лирски субјекат нам не открива стиховима еруптивног заноса.
Душан Кан
Душан Кан (1955.), рођен у Загребу. У Приједору похађао основну школу и гимназију. У Београду студирао Општу књижевност са теоријом књижевности.
Пише поезију и прозу, есеје и књижевну критику. Под именом Душан М. Кнежевић објавио је ГЛАВНИ УЛАЗ (песме, Свјетлост, Сарајево 1980.), РАЗМНОЖАВАЊЕ
(песме, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1985.)
Под именом Душан Кан објавио је МУК (песме, Сфаирос, Београд, 1989.), ОРГАНИЗАМ (песме, Књижевне новине, Београд, 1991.), ЛАЖ (песме, Веселин Маслеша, Сарајево, 1991. – I издање, Кућа лепе књиге САД, Београд, 2002. – ИИ издање), КАП (хаику песме, библиофи лско издање, 101 примерак, Кућа лепе књиге САД, Београд, 2006.), ПРИЧАМ ТИ ПРИЧУ (кратка проза, Књижевно друштво ‛‛Свети Сава“, Београд, 2014.).
Од 1974. године живи у Београду као слободан уметник, а уназад више од деценије дише и пише на четири пункта – Београд, Приједор, Сабунике, надомак Задра
и село Барлово, надомак Куршумлије.
Још нема коментара.