Песни посветне
Џувер је песник поверења у језик… То обезбеђује овој поезији не само издвојеност већ и извесну ексклузивност…
Драгомир Брајковић
Мало је песника у нашој савременој поезији који толико пажње посвећују језику као Џувер… (уз) изузетно развијено језичко осећање. Његова снажна полисемија, специфична метафоризација значења, сликовитост и вечита актуелност мотива и слике, као и неке друге карактеристике намећу нам утисак о великој вредности Џуверове поезије која у нашој новијој лирици има значајно место.
Спасоје Граховац
Лексичко богатство – прави ватромет језичке ингениозности… речи су једна од песникових јачих страна. Има их много, има их добрих… То богатство понесе као бујица… понекад до нарушавања хармоније до које је Џуверу очито стало и која – заједно са богатом метафоричношћу – наводи да се песник доживљава као… песник српског неосимболизма.
Љубомир Маџар
Богдан Џувер
Богдан Џувер је рођен на Видовдан 28. јуна 1936. године у Ограђеници (Црна Гора).
Од 1946. године живео је у Сивцу (Бачка), у коме је довршио основну школу и Нижу гимназију. Вишу мешовиту гимназију је завршио у Сомбору, а Правни факултет у Београду. Студирао је на III степену Правног факултета у Новом Саду.
Прве песме објавио је 1954. године, као ђак сомборске гимназије. Поезију је објављивао у више југословенских листова и часописа. Заступљен је у више избора поезије. Међу њима и у „A REMENY SKIJA”, Бекешчаба (1985), у преводу на мађарски језик Ференца Фехера. Превођен је на енглески и турски језик.
Добитник је југословенске награде за поезију „Блажо Шћепановић”. Одликован је орденом заслуга за народ са сребрном звездом (1985).
Објавио је књиге песама: „Колиште” (1974), „Повесмо вида” (1979), „На усни земље” (1984), „Рало, отпори” (1987), „Ограђеница” (1987), „Врт на брегу” (1995), „Светла таме” (1996), „У непобегу једнаком” (1999), „Чаша поредуша” (2005), „Љуштење карактера” (2005), „Призивање порекла” (избор, 2007), „Белези, Пролазност” (2017).
„Звездани ковачи” – избор из југословенске поезије за децу, 1989. прво и 1990. друго издање, у коауторству.
Члан је Удружења књижевника Србије (и ДКВ).
Још нема коментара.