Малина

У четвртој збирци песама Небојше Драгојевића „Малина“, уочљив је његов трзај кроз стварност, у којој више нема изговора. Ако се некад преиспитивао и обрачунавао са собом и са прошлошћу, сада се храбро суочава са садашњошћу, која је већ у пролазу. Зато је највећа вредност коју још има – време. Драгојевић и у „Малини“ наставља да трага за сопством, смислом живота, и кроз светлост и кроз мрак, разоткривајући своје стрепње о вечном, и сву неизвесност на проласку кроз мистерије живота.

Ипак, основа тематског и емоционалног набоја, са највећим бројем песама, у збирци, јесте љубав у зрелим годинама. Песник је свестан да је младост одавно отишла, али и задоцнела љубав доноси буђење животних снага, а не пропаст. Сада се само за љубав има времена.

Својим ставом потврђује универзалну димензију људске судбине и вечитих дилема, у којима је „поезија нигде и свуда”, а љубав и заувек и свуда.

Песма је суштина песниковог бића. Њом се мере и живот и смрт. Поетика Небојше Драгојевића давно је небу завештана.

Тамара Сарафијановић