Кистањске домине

У ПРОСТОРУ ИЗМЕЂУ СТВАРНОСТИ И ИГРЕ

Љиљана Лалић је образована песникиња, утемељена у вери, пореклу и традицији. У својој основној димензији она је песникиња културе. Али, значај природе и њених манифестација је у њеним песмама велики. Камен, вода, растиње, сунце, ветрови дају оквир у којем се снажније оцртавају егзистенцијалне дилеме и условљеност човека ограничењима вре мена и простора.
У песмама Љиљане Лалић нема патетике ни баналности.

И када пева о понекад бизарним тренуцима дана, и када песнички сведочи о страдању свог народа и појединаца у том народу и када се њен песнички субјекат креће у просторима у којима су обитавали највиши носиоци онога што називамо европском културом, Љиљана Лалић стално бди над чистотом свог израза чувајући га од било какве везе са вулгарним светом савременог потрошачког друштва и његове постхуманистичке технологије и идеологије. Иронијска дистанца у односу на предмет певања је сигуран заклон ове песникиње. То је оно што посебно плени у њеној поезији. – Мирослав Алексић