Америчка поезија данас: антологија
Шифра производа: 00206
Едицијe: Антологије, Поезија
Број страна / Повез / Писмо:
399 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 21 cm
ИСБН: 86-7639-721-X
Година издавања: 2003.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 900.00 RSDЦена са попустом: 765.00 RSD
Нема на залихама
Рај песника
За разлику од свих других земаља на свету, Америка нема своју престоницу културе ако је у питању књижевност. Њујорк је град на који је упућен човек кога занима ликовна уметност или позориште, али већина писаца и песника живи и другде. Чак ни издаваштво није толико централизовано као некада. Књижевни часописи – а увек се може набројати око 800 оних што су у датом тренутку активни – објављују се у свакој од савезних држава. Зато, да би се стекла права слика о америчкој поезији, мора се прочитати страховито много тих часописа. То сам и учинио 1992, кад сам приредио годишњу антологију НАЈБОЉЕ АМЕРИЧКО ПЕСНИШТВО. Упустио сам се у то претпостављајући да ћу бити бескрајно разочараван, али пошто сам ишчитао стотине књижевних часописа, великих и малих, током те једне године, открио сам довољан број добрих песама, изразито вредних читања. То је управо оно због чега се дивим Драгославу Андрићу и његовој чудесној, новој антологији. Читао је нашироко, изабрао и превео низ америчких песника у опсегу који је одиста репрезентативан.
Емерсон је први изјавио да је Америка наша права тема. Оно што је имао у виду није била некаква јенкијевска представа о патриотском стихотворству, него сама земља, обрађена или још у стању дивљине, која се пружа између два океана. Наши Праоци Ходочасници су се упутили у Америку да нађу Нови Рајски Врт, те и данас букти расправа међу политичарима и обичним светом око тога да ли су га нашли или нису. Можда само песници могу са поуздањем рећи да су нашли свој рај. Огромна количина поезије што се и даље пише у земљи у којој, како се претпоставља, доминирају само материјалне вредности – зачуђујућа је и беспримерна.
Антологија Драгослава Андрића показује да је нешто од тога стваралаштва највишег литерарног квалитета. Наравно, без његове изванредне способности као преводиоца, опсег и квалитет америчке поезије не би био доступан српском читаоцу.
Чарлс Симић
Драгослав Андрић
Драгослав Андрић је рођен 1923. године у Чачку, од оца Јелисија, оксфордског ђака и мајке Зорке, учитељице. Након завршене Прве београдске мушке гимназије, школовао се на позоришном одсеку Музичке академије у Београду и у драмском студију Народног позоришта Србије. Завршио је енглеску филологију на Филозофском факултету. Умро је 2005. године у Београду.
Постао је познат у 1970-им и 1980-им годинама по свом „Речнику жаргона”, хумористичкој збирки „Сваштара, уџбеник нонсенса”, антологији рок-поезије „Стерео стихови” и неколико збирки и антологија светске поезије, између осталих и „Стихови” Огдена Неша, Андрићевог омиљеног песника. Између 2003. и 2004. издаје антологију светске поезије у шест томова, „Америчка поезија данас”, „У име земље” (канадска поезија), „Отисак срца у прашини” (поезија америчких црнаца), „Ко, је л’ ја?” (енглеска и америчка хумористичка поезија), „Свет у капи росе” (класична кинеска поезија), „Не пали још светиљку” (стара јапанска поезија).
Андрић је 10 година радио и као драматург у позоришту. Глумица Радмила Андрић му је била супруга.
Љубодраг Андрић
Љубодраг Андрић (1965, Београд) је спрски фотограф са средиштем у Канади. На Београдском универзитету је завршио хуманистичке науке, након чега живот посвећује фотографији и уметности.
Чарлс Симић
Чарлс Симић (рођен као Душан Симић) био је амерички песник, есејиста, преводилац и универзитетски професор српскога порекла. За свој поетски опус освојио је бројне међународне награде, укључујући и Пулицерову награду, као и неколико српских и регионалних књижевних награда. Члан је неколико интернационалних удружења. Рођен је у Београду 1938. године од оца Ђорђа и мајке Јелене рођене Матијевић. Заједно са својом породицом отишао је у Сједињене Америчке Државе 1954. године, а пре тога је био у Паризу годину дана.
Песме је почео да пише још у средњој школи да би се, како каже у једном интервјуу, свидео девојкама. На његове песничке почетке посебно су утицали амерички песници: Волт Витмен, Емили Дикинсон, Волас Стивенс и други. Као преводилац Чарлс Симић је веома значајан за Србију, јер је преводећи Васка Попу, Ивана Лалића, Милорада Павића, Радмилу Лазић, Новицу Тадића допринео популаризацији српске књижевности у САД. Преводио је и друге песнике из региона. Сачинио је и антологију српске поезије Коњ има шест ногу. Члан Америчке академије за уметност и књижевност постао је 1995. године. Дуго година је био професор на Универзитету у Њу Хемпширу где је предавао америчку књижевност и креативно писање.
Још нема коментара.