Новосадски стрип
Нема на залихама
Књига представља стрип антологију 42 аутора који су својим пореклом или радом везани за новосадску стрип сцену. После кратке биографије и библиографије, сваки аутор се представља својим цртежима или сценаријима. „Новосадски стрип аутори су се први пут појавили 1953. године, али се нису дуго задржали на стрип сцени, јер стрип издаваштво је у тим годинама било у повоју, те издавачи нису могли финансијски да издрже дуготрајније појављивање својих издања. То је, наравно, проузроковало и нестанак аутора чија су дела остала да живе само код оних највећих обожавалаца девете уметности. Прва експанзија стрип аутора из Новог Сада или нових који су везани за овај град, започела је 1975. године. Од тада, из године у годину, они су све више освајали стрип сцену бивше Југославије, да би осамдесетих година без њих било немогуће замислити било које домаће стрип издање. Све је то трајало до почетка деведесетих када је стрип, захваљујући несрећним догађањима, готово нестао са ових простора. Они аутори који су остали верни стрипу потражили су ухлебљење у многим земљама Европе и САД, где су постигли запажене резултате. Постоји изрека да „оно што није записано, није се ни догодило“. Да се то не би догодило новосадским ауторима у области девете уметности указала се потреба за појављивањем овакве књиге и поставком изложбе које ће новосадски стрип одвести у незаборав.“ Светозар-Тоза Обрадовић
Светозар Тоза Обрадовић
Светозар Тоза Обрадовић (1950-2020) био је српски и југословенски сценариста, новинар, педагог и спортски радник. Најутицајнији је модерни српски и југословенски сценариста стрипова, аутор прича за серијале „Кобра“, „Поручник Тара“, „Велики Блек“, „Тарзан“, „Лун, краљ поноћи“ и других. Обрадовић је у Новом Саду завршио основну и средњу школу, а студирао је на Грађевинском факултету.
Једно време је радио у документацији Радио Телевизије Нови Сад. Највећи део каријере радио је као професионални сценариста. Током 1997. године уређивао је дечји часопис „Шкољка“ из Приштине. Писао је фељтоне за више листова и часописа. Сарађивао је са великим бројем цртача, али је најпознатији по стриповима које је радио у тандему са Браниславом Керцем. Бројне епизоде Светозара Обрадовића објављене су широм Европе – у Немачкој, Француској, Холандији, скандинавским земљама, као и у САД. Осим стрипских сценарија, бави се и публицистиком, као и писањем радио-драма. Један је од оснивача Удружења стрипских уметника Србије, где је био и потпредседник. Посебно је запажен његов педагошки рад, како кроз рубрике у „Стрип забавнику“ и „Дечјем дневнику“, тако и кроз школу стрипа, односно стрипску радионицу на Новосадском отвореном универзитету, где је 2001. године организовао и изложбу „Новосадски стрип“. Поред стрипа, успешно се бавио спортом, нарочито кошарком. Био је ожењен Зором и отац две ћерке.
Још нема коментара.