Путеви спознаје у драмама од антике до постмодернизма
У једанаест текстова о драми сабраних у књизи Радмиле Настић овај књижевни род сагледан је у широком распону и различитим контекстима: од историјског и теоријског оквира, који повезује антику и савременост не само тематски него онолико колико се посредством антропологије реактуелизују питања о пореклу античке драме, до конкретних интерпретација, пре свега посвећених Шекспиру и Пинтеру, али и Хандкеу, те Софокловом Цару Едипу и драмским текстовима српске књижевности, али је тематски овир далеко шири и потиче од низа компаративних сагледавања, кроз које се ауторка смело и зналачки креће.
Пред читаоцем је књига истинске заљубљенице у драмску уметност, која драми прилази као књижевном, али и као позоришном тексту, па и шире од тога, испитујући филмске екранизације драмских текстова.
Др Јасмина Ахметагић
Најновија књига Радмиле Настић је изузетно штиво које обухвата и повезује драму од давнина до данашњих дана, а као повезницу има спознају у свјетлу антрополошке теорије…
Од посебне важности је што ауторка драму посматра и као књижевни жанр и кроз филм и позориште. Стил, који је донекле обојен личним доживљајима драма о којима говори, надахнут је, инспиративан и заводљив.
Др Петар Пенда
Као резултат дугогодишњег научног и предавачког искуства, Путеви спознаје др Радмиле Настић прате путању једног свеобухватнијег виђења суштине, промјенљивости и цикличности људске интеракције, која би без својих умјетничких отјеловљења остала неспознатљива.
Др Татјана Бијелић
Радмила Настић
Др Радмила Настић (1952) је универзитетска професорка и теоретичарка енглеске књижевности, као и преводитељка, из Београда. Објавила је преко шездесет публикација, између којих се издвајају књиге Драма у доба ироније (Октоих, Подгорица, 1998), У потрази за смислом (Просвета, Београд, 2002), Трагедија и савремени свет (ФИЛУМ, Крагујевац, 2010), Harold Pinter’s The Dumb Waiter, којој је допринела једним поглављем (Rodopi, Amsterdam – New York, NY, 2009), Highlights in Anglo-American Drama (Viewpoints from Southeast Europe), коју је приредила, и за коју је написала предговор у сарадњи са др Весном Братић, као и допринела једним поглављем (Cambridge Scholars Publishing, UK, 2016). Приредила је часописе Наслеђе, број 12 – посвећен Харолду Пинтеру (ФИЛУМ, Крагујевац, 2009), и часопис Липар бр. 51 – Тешић за 21. век, темат посвећен Стиву и Нађи Тешић. За оба темата написала је уводник и по један текст. Заједно са др Јованом Павићевић приредила је, редиговала превод и написала поговор за превод драма Харолда Пинтера Нови светски поредак (Архипелаг, Београд, 2011). Између краћих текстова издвајају се они објављени у водећим часописима попут Зборника Матице српске за књижевност, Етно-антрополошки проблеми, Свеске и другим. Најзначајнији краћи текст објављен на енглеском језику, осим напред поменутих, је Trauma and the Tragic in the Hairy Ape and All God’s Chillun Got Wings (The Eugene O’Neill Review, The Pennsylvania State University Press, USA, 2015). Од превода су најзначајнији преводи са енглеског језика књига Исаије Берлина Против струје (Заједница књижевника Панчево, 1994) и Бунтовница у сенци Нађе Тешић (Прометеј, Нови Сад, 2022).
Још нема коментара.