Српска Војводина – битка за Карловце- 12. јун 1848
Нема на залихама
Сремски Карловци су у својој богатој и бурној прошлости били поприште многих значајних историјских догађаја, посебно везаних за српску, али донекле и за европску историју. При томе мислимо на велики светски догађај када је овде склопњен чувени Карловачки мир, којим је 26. јануара 1699. године, окончан шеснаестогодишњи рат. Тада су промењене границе Европе и започела пропаст Османског царстава. Дошло је до буђења поробљених балканских народа, народноослободилачких устанака и стварања нових држава, наравно на рачун пропадајуће Турске.
Српска нововековна историја везана је за Карловце, који се након ових догађаја налазе у границама католичке Хабзбуршке монархије. Захваљујући тој чињеници, Карловци, од 17123. године, постају седиште и средиште српских митрополита, а од 1848. до 1918. године и патријарха. До почетка Српске револуције и стварања српске државе 1804. године, Сремски Карловци су, не само духовно, већ и политичко седиште српског народа и центар његове просвете и културе.
Од три политичка догађаја везаних за Србе у Монархији, значајна за српску историју, два су се одиграла у Карловцима: Мајска скупштина 1848. године и Благовештански сабор 1861. године. Онај трећи, Народно-црквени сабор у Темишвару из 1790. године, није одржан у Карловцима, јер је коју годину раније (1788. године) страшан пожар захватио варош, када су изгорели партијаршки двор и многобројне уграде.
Историјска прича изложена у овој књизи односи се на два преломна догађаја, у прошлости српског народа. Један је проглашење Српске војводине, 1/13. маја 1848. године, када су најзад артикулисани и јавно прокламовани оправдани захтеви српског народа, обећани и гарантовани још од стране аустријског цара Леополда I, уочи и након Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. То су, између осталих, територијална аутономија и избор српског војводе.
Други догађај, до данас помало запостављен на рачун других револуционарних и националних збивања током 1848/49, је битја за Сремске Карловце. Битка за средиште и седиште Српског народног покрета и Српске Војводине одиграла се 12. јуна 1848. године, када су место напале мађарске трупе под командом генерала Јаноша Храбовског.
Ова монографија посвећена је не само овом историјском догађају, већ је израз љубави и враћање друга потомака прецима, који су нажалост, нестали у забораву затртих гробова, без икаквих обележија, заборављени…
Жарко Димић
Жарко Димић рођен је 10. марта 1962. године. Основну школу и Карловачку гимназију завршио у Сремским Карловцима. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду, на групи за Историју. Поред низа студија и стручних прилога објавио је и књиге и историографије те приредио бројне монографије о знаменитим догађајима и личностима, углавном везаним за Сремске Карловце.
Поред научног, Жарко Димић бави се и књижевним стваралаштвом. Објавио је више збирки поезије, антологије анегдота, прозне књиге. Поезија му је превођена на италијански, енглески, руски и мађарски језик.
Добитник је бројних награда и признања међу којима су од важнијих Специјална награда за поезију на 15. уметничком фестивалу медитерана у Конверсану (Италија), 2002, Јубиларни крст генерала Петра Николајевића Врангела (Санкт Петербург), 2007… Руски патријарх московски и целе Русије Алексеј доделио му је орден Руске православне цркве Преподобног Сергеја Радоњешкога III степена, 2008. Добитник је Вукове награде Културно просветне заједнице Србије, 2009., носилац је медаље ФЕДОРОВ и Витешког крста који додељује међународна асоцијација витезова са седиштем у Москви за свеукупни досадашњи рад на очувању националних вредности и православне традиције 2010, као и Награде АРС Академије за животно дело у развоју културе и духовног наслеђа, 2018. Припао му је Орден Вожда Ђорђа Стратимировића, 2021 и награда Дејан Медаковић за књигу Карловачка гимназија, 2021.
До марта 2022. године др Жарко Димић је објавио преко 600 ауторских јединица из књижевности, историографије и историје уметности. Жарко Димић је добитник многобројних повеља и признања у земљи и иностранству и награда као носилац и покретач пројеката у култури и уметности.
Управник је Архива САНУ у Сремским Карловцима, где живи и ради.
Још нема коментара.