Како је убијана Краљевина Југославија
Шифра производа: 30492
Преузмите одломак: 
Едицијe: Историја
Аутори: Даница Оташевић, Радоје Јанковић
Број страна / Повез / Писмо:
443 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 17 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-1889-1
Година издавања: 2022.
Издавачи / Суиздавачи: Градска библиотека Чачак, Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,800.00 RSDЦена са попустом: 1,530.00 RSD
Записи Радоја М. Јанковића
Књига закаснелих успомена Радоја М. Јанковића неће променити историју Краљевине Југославије уочи Другог светског рата, јер од те државе није остао ни камен на камену, али ће је додатно осветлити и допунити.
На темељу чињеница и новог рата који је запалио Европу, настају успомене осведоченог борца за југословенску заједницу, доброг познаваоца прилика у земљи и у свету, учесника Мајског преврата 1903. године, официра у ослободилачким балканским ратовима (1912‒1913) и Великом рату, сведока две руске револуције, дипломате у Америци и Албанији и писца – Радоја М. Јанковића. Оне могу да буду недостајућа карика у склапању сложеног мозаика прошле епохе, корак ближе заокруживању историјских процеса из првих деценија 20. века и заостали прилог колективном памћењу српског народа. Без намере да буде судија и стане у одбрану изнетих чињеница и Јанковићевих ставова, приређивач ово писано налазиште, читав век прекривено заборавом, предаје оцени историчара, социолога, истраживача живота под немачком окупацијом, економиста и радозналих читалаца. У сваком случају, ово веродостојно сведочење и слике из минулог времена спречавају кривотворење многих историјских догађаја и аболирање неких личности одговорности за учињена дела.
Успомене учесника значајних историјских догађаја
Шта нам доносе Јанковићеви дневнички записи с почетка четрдесетих година прошлог века? Најпре исцрпно сведочење једног од учесника у оснивању Српске радикалне странке, детаље о хапшењу др Милана Стојадиновића и његовом елиминисању са политичке сцене. Два Чачанина, убеђена Југословена, постају после споразума Цветковић-Мачек српски националисти. „Ако је хрватски национализам померио уназад казаљке напретка, он је ипак учинио нешто корисно. Отворио је очи српском народу да се отрезни од извесних заблуда у којима је увек било романтичарских примера. Пред стварностима морамо да окачимо гусле о зид и да тражимо нове, савремене формуле живота и своје будућности.“
Даница Оташевић
Даница Оташевић (Заблаће, Чачак, 5. новембар 1951) српски је новинар, писац, уредник, библиотекар и дугогодишњи директор Градске библиотеке Владислав Петковић у Чачку.
Основну школу Владислав Петковић Дис завршава у родном Заблаћу. Након стеченог средњег образовања у Гимназији у Чачку, школовање наставља на Филолошком факултету (група светска књижевност са теоријом књижевности) у Београду. Дипломира 1977. године. Своју каријеру започиње као новинар. Од 1978. до 1998. године запослена је у листу Чачански глас. На месту главног и одговорног уредника Чачанског гласа налази се од 1993. до 1996. године. Од 1998. до 2016. године је на месту директора Градске библиотеке Владислав Петковић Дис у Чачку. Директор је песничке манифестације Дисово пролеће. У својству главног и одговорног уредника уређује часописе Дисово пролеће и Глас библиотеке, као и остала издања Градске библиотеке Владислав Петковић Дис. Од 2016. године је уредник издавачке делатности у Градској библиотеци Владислав Петковић Дис. Аутор је бројних новинарских текстова, монографија, прилога и стручних радова. Живи у Чачку.
Радоје Јанковић
Радоје Јанковић (Чачак, 21. октобар 1879 — Београд, 29. новембар 1943) официр, ратник, дипломата и писац,
Четврто је дете Миливоја, тада кафеџије, касније државног службеника, и Милке Јанковић, девојачко Сретеновић. У књигу рођених у чачанском храму Светог Вазнесења, уписани су близанци – Радоје и Радојка.
Радоје је завршио шести разред гимназије школске 1896/97. године у Чачку. Био је у разреду са будућим песником Владиславом Петковићем Дисом, али и са ратним другом Михаилом Гавровићем. Школовање млади Јанковић наставља у Београду, најпре 1897. у Нижој подофицирској школи, а потом 1898. уписује војну академију коју завршава као 34 у класи. Први распоред добија 1900. године у Десетом пуку пешадије у Горњем Милановцу, а потом је премештен 1902. године у Београд, у 7. пешадијски, па 18. пук на Топчидеру.
Још нема коментара.