Бунтовница у сенци – кад не разуме нико, истину ћемо рећи сами себи

Када се погледа згуснута проза, живот главне јунакиње Ане описан у роману Бунтовница у сенци од самих почетака сачињен је од низа траума. Ратна искуства довољно су тешка за почетак једног живота, а поред тога Ану обележава и фигура мајке као сталне опасности од потпуне дезинтеграције њене личности, недостатак подршке кроз одсуство оца, а потом и губитак баке која је прерано отишла.
Слика је додатно усложњена идеолошким разликама – судар њене породице, која припада „старом” традиционалном друштву и свим силама подржава религију, патријархалне назоре и обичаје са новим, ревоволуционарним, снажно идеологизованим послератним добом, коме главна јунакиња свим срцем припада.
Женски свет оличен у кругу жена окупљених око Анине мајке на свакодневној кафи готово да је централни симбол, кроз који је сабрано целокупно женско „знање”, али и живот паланке у којем се женска улога у друштву вреднује само кроз удају и рађање.
Сувише другачија од њих, угрожена са свих страна, Ана ипак успева да успостави равнотежу са собом – највише кроз посматрање и читање – сликајући живописно, дечијим језиком поратне године у малом граду.

Из поговора Славице Гароње

Нађа Тешић

Нађа Тешић (Ужице, 8. јула 1939 – Њујорк, 20. фебруар 2014) је првих петнаест година живота провела у родном Ужицу, где је завршила нижу гимназију. Године 1954. са мајком Госпавом и братом Стојаном (касније, познатијим под именом Стив Тешић), преселила се у Америку, у Чикаго, где је живео њен отац Радиша, избегли краљевски официр, који се након Другог светског рата није вратио у социјалистичку Југославију. Након матурирања у Чикагу, Нађа Тешић је студирала у Висконсину (Индијана) француску и руску књижевност, као и филм. Постдипломске студије наставила је у Француској, на Сорбони, где је докторирала на тези о Марселу Прусту.

Током студија у Паризу, где је боравила седам година (издржавала се прво од стипендије, а онда радећи различите послове), упознала је француског редитеља Ерика Ромера, који је 1964. године снимио филм „Нађа у Паризу“, са њом у главној улози. Но, понуђену каријеру на филмском платну је одбила.

Након повратка у Америку, Нађа је почела да предаје француски језик на Ратгерс универзитету, упоредо похађајући и Филмску школу Универзитета у Њујорку, добивши и сертификат да предаје продукцију, сценарио и режију на Бруклин колеџу.

Посебно место у њеном животу представљају студентске демонстрације у Паризу 1968. године, где је узела активно учешће у њима. На исти начин, друштвени ангажман наставља и током демонстрација америчке омладине против рата у Вијетнаму, седамдесетих година прошлог века. Године 1970. удаје се за америчког активисту Севиџа, и у том браку родила је сина Стефана. Петнаест година након напуштања Југославије, први пут долази у родно Ужице.

Под утицајем брата, Нађа Тешић пише своју запажену драму После Револуције (After the Revolution), 1979. године, која је изведена у позоришту American Place Theater, у режији Џојс Ерон, у Њујорку. Године 1980, њен брат Стојан (Стив) Тешић добија Оскара америчке филмске Академије за сценарио филма Breaking Away режисера Питера Јејтса.

Крајем осамдесетих започиње писање свог првог романа Shadow Partisan (Бунтовница у сенци), 1989, а следе му: Native Land (Родна груда), 1998; To die in Chicago (Умрети у Чикагу), 2010. и последњи, Far from Vietnam (Далеко од Вијетнама), 2012.

Деведесетих година 20. века напушта универзитетску каријеру да би се посветила писању сценарија и друштвеном ангажману, посебно погођена крвавим распадом Југославије, чији је врхунац представљало НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. године. Даје врло запажени реферат Стари и нови неред, поднет на скупу посвећеном Југославији, одржаном у Њујорку у октобру 1995, који је организовао Центар за међународну акцију (објављен у зборнику НАТО на Балкану, Подгорица–Београд, 2000. године). Од тада је била врло чест гост у родном Ужицу, Београду и читавој Србији (ФЕСТ, Октобарски сусрети писаца, на манифестацијама у Ужицу,
посвећеним њеном прерано преминулом брату Стиву Тешићу и др.).

Омиљена земља, сем родне Србије (Југославије) и Француске, била јој је Куба. Америку никада није прихватила као другу „отаџбину“, мада је до смрти живела у њој.

Пред крај живота почела је да пише и поезију, инспирисана првим фасцинацијама, сликама и личностима из родног Ужица и околине. До сада су на српски преведена
само два романа Нађе Тешић: Умрети у Чикагу (2012), као и Бунтовница у сенци (2022). Дело Нађе Тешић тек чека своју праву рецепцију у српској култури и књижевности, нарочито ону коју пишу жене.

Додај рецензију
Одустани од одговора

Оцењено 5 од 5
Aleksandra – 7. фебруара 2023. у 12:27:

Složena porodična priča, sukob generacija, sukob starog i novog načina života i razmišljanja, život posle rata – sve su to teme koje autorka obrađuje, a koje su i nama kao čitaocima bliske.
Оцењено 4 од 5
Љиљана – 3. марта 2023. у 11:35:

Књига говори о ауторкином одрастању у Ужицу и његовој околини после Другог светског рата. Живот главне јунакиње Ане од почетка сачињен је од низа траума, а њен бунтовни поглед на свет осетан је већ на самом старту књиге. Ауторка нас вешто увлачи у послератну атмосферу, у борбу два света – оног старог, традиционалног, православног и новог, револуционарног, комунистичког… Језик је јако занимљив и пријемчив јер је главна јунакиња девојчица и обраћа нам се језиком детета које на свет гледа невино, али и веома домишљато и духовито. Мене је књига одушевила, а надам се да ће Прометеј објавити и друге две књиге Нађе Тешић за које сам негде прочитала да су заправо наставци ове приче.
Оцењено 5 од 5
Јована Милутиновић – 10. децембра 2023. у 11:44:

Књига кроз коју се прожима прича о животу после али и пре Другог светског рата у мало граду у Србији. Живот главне јунакиње Ане доживљавамо кроз њену перспективу, перспективу детета. У делу је свеприсутна борба између старог и новог света, традиције и нових вредности које полако улазе у свакодневни живот људи. Поготово је наглашена прича о животу жена тог периода, које су посматране кроз њихове две улоге – брига о домаћинству и пружање потомства. Колико год да ова књига говори о вредностима и времену које је прошло, верујем да су овакви сукоби присутни и у данашњем времену. Одлична књига!!
Оцењено 5 од 5
Marija Jukić – 10. децембра 2023. у 11:51:

Mnogo dirljiva knjiga koja prikazuje svu realnost postratnog života u Srbiji, kao i ulogu žene u društvu toga vremena. Dopada mi se način na koji autorka koristi glas deteta i glavne junakinje Ane kako bi ispričala priču o jednoj porodici koju pogađaju razni gubici voljenih osoba, kao život nakon gubitka očinske figure. Oduševilo me što se kroz sliku jedne porodice vidi život i iskustvo mnogih porodica toga doba koje su proživele isto.
Оцењено 5 од 5
Снена – 10. децембра 2023. у 11:56:

Наслов ове књиге ме је одмах привукао и након читања, могу рећи да је мала јунакиња Ана заиста права бунтовница у сенци. Свесна да је другачија од своје околине, Ана се труди да се избори за оно што јесте и да се у потпуности упусти у „нови“ постратни свет, те да се приклони новим вредностима које се негују. Девојчица која је рано изгубила и оца и баку, те одраста окружена традиционалном мајком и њеним другарицама које деле исте вредности, али успева да се избори за себе заиста показује један делић почетка еманципације жена и борбе за своје место у друштву. Књига ми е заиста допада и верујем да се много породице у Србији а и шире, могу поистоветити са њом.

Е-књижара

Бунтовница у сенци